Izvor: Politika, 12.Maj.2013, 14:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspešni lideri su magnet za birače
Samo pre godinu dana, prema istraživanjima javnog mnjenja, više od 60 odsto birača SNS-a bilo je protiv ulaska u Evropsku uniju, a sada ih je isto toliko za EU.
Mislilo se da će sa promenom mišljenja glasača SNS-a ići teško iako su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić počeli drugačije da govore o Evropskoj uniji, tvrdeći da je ona prvi izbor za Srbiju. Ali, došlo je do preokreta kod njihovih glasača. Pitanje je zašto su promenili mišljenje.
Da li zato što misle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je to prava politika ili zato što imaju apsolutno poverenje u svoje lidere?
Vladimir Goati, direktor „Transparentnost Srbija”, kaže da je ovo pitanje za veliku raspravu, ali i da politički lideri, posebno ako su uspešni, privlače birače kao magnet.
„Krug oko lidera vezan je za rukovodioca čak i ako stranka propada.”
Goati objašnjava da je promena mišljenja psihološko-političko pitanje a da se do odgovora, zašto se to dogodilo, teško dolazi „normalnim” putem.
„Može se reći da je ovo prosvetljenje, ali nije poznat slučaj kolektivnog prosvetljenja desetina hiljada ljudi. Činjenica je da je ljudima moć privlačna, a lider je atraktivniji ako ima dobar učinak u politici. U tom slučaju ljudi mogu krenuti za zvaničnim opredeljenjem partije. I rukovodioci naprednjaka se se dugo lomili pa su prelomili svoju politiku.”
Goati kaže da posle Slobodana Miloševića Srbija nema harizmatskih lidera.
„Milošević je 1992. godine imao 40 odsto više glasova od SPS-a, dok ostali lideri u odnosu na stranke imaju pet do deset odsto više glasova. Nema takvih koji mogu da čine čuda kao Mojsije pa da prevedu ceo narod preko mora. Politički preobražaj se dogodio kod dvojice ljudi, a teže je da se dogodi kod stotine hiljada ljudi. Kod plaćenih političkih aktivista postoji inercija, jedan deo birača je fasciniran uspehom političara, a drugi deo menja mišljenje, ugledajući se na sebi slične, na primer, zato što je komšija pristupio naprednjacima.”
„Za Srbiju je specifično to što su dve važne partije, SPS 2003. godine i SNS 2008. godine, okrenule smer političkog delovanja za 180 stepeni. To je istinski zaokret i Srbija se našla u grupi zemalja koje u parlamentu nema antisistemske stranke, što znači da niko nije protiv demokratskog poretka. To je vrlo korisna stvar, jer je demokratija, kako bi se reklo, postala jedina igra u gradu. Niko ne sanja o autoritarnosti ili kralju, već prihvata demokratiju. Znači ko god da pobedi nema velike razlike. Ideološka distanca između relevantnih partija je veoma mala i to podseća na zapadnu Evropu, što je izuzetno dobro, jer tako na izborima dobijaju oni u koje narod ima više poverenja da će brzo sprovesti stvari, a nema dvoumljenja oko toga kakva će biti politika. Znači, nude iste ciljeve a pobeđuje onaj ko ima veći kredibilitet u narodu. Dačić, Vučić i Nikolić nisu hteli da homogenizuju partijsku scenu Srbije, ali rezultat je u suštini dobar. SNS radi vrlo rizične stvari, kao što je Kosovo. Da su se demokrate našle u tom položaju ne bi bio tako mali otpor. Razlog za to su dobri rezultati SNS-a, a promene nacionalnih pitanja najbolje mogu da sprovedu nacionalno opredeljene stranke. Tako je predsednik De Gol potpisao je sporazum za nezavisnost Alžira koji se smatrao delom francuske svete zemlje.”
Branko Radun, politički analitičar, kaže da je pitanje u kojoj meri su se birači promenili.
„Od izbora do sada naprednjacima je prišlo još birača, ali ne znači i da se njihovi birači nisu promenili. I u protekle dve – tri godine SNS je imao rast a DS pad. U SNS-u ima i birača DS-a, URS-a i drugih. To ne znači da se stariji simpatizeri nisu promenili, ali je toga mnogo manje. Evroskepticizma ne da ima u SNS-u nego i u DS-u. Ako je DS imao milion glasova imao je unutar stranke i DSS ali i LDP, odnosno širinu različitih stavova.”
Radun kaže da SNS sada zahvata širi centar, da je dobio i nove simpatizere, a s dobijanjem datuma se preklapaju biračka tela SNS-a, DS-a i SPS-a.
„Tu je reč o nijansama. Biračko telo je heterogeno, a lideri utiču na birače, ali i obrnuto. Tomislav Nikolić je promenio retoriku u poslednje četiri godine, a i pre četiri godine se razlikovao od Šešelja. Do raskida i promene retorike je došlo 2008. godine, uprkos riziku da dođe u koliziju s većim delom svojih birača.”
Vladimir Vuletić, sociolog, kaže da se ljudi čak i kada su obrazovani teško snalaze u političkom „bombardovanju” porukama i da često formiraju stav prema malom broju činjenica.
„Ljudi obično imaju poverenje u određenu politiku ili ličnost. Vučić je krenuo da se obračunava s korupcijom i sada šta god radio misle da je to dobro. To je kao kada ljudi poslanicima prepuste da donose odluke. Podržaće ih jer veruju da vode ispravnu politiku. Moguće je da kosovsko pitanje reše oni za koje se očekivalo da iz njihovih redova bude najviše otpora.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 12/05/2013
