Izvor: Blic, 27.Maj.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspešna transformacija
Uprkos velikom iskustvu pretvaranje osnovne kombi-limuzine u troprostornu verziju ili karavan uvek je težak posao. Čak i kada se unapred planira. Zato već na startu odajemo priznanje „Renoovim" stilistima, koji su obavili zaista sjajan posao. Novi „klio grantur" (ili „sport turer", kako je kršten za neka tržišta) deluje dinamično i sveže kao da je kreiran potpuno zasebno. Uspeh je utoliko veći ako se zna da su, ne tako davno, dizajneri francuskog proizvođača transformisali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i „klio II" u „taliju", kada baš i nisu bili tako srećne ruke osim kod povećanja kapaciteta prtljažnika.
„Klio grantur", pri tom, popunjava i prostor koji nije osvojen modelom „modus" pa čitava transformacija samo dodatno dobija na značaju. Prednji deo je, naravno, isti kao i kod osnovne varijante a ono što iznenađuje jeste činjenica da su nove (skladne) proporcije stigle bez promene međuosovinskog rastojanja iako je karoserija produžena za 216 milimetara (sve u zadnjem delu). Da uvećanje transportnog potencijala ovoga puta nije bilo samo sebi svrha, pokazuju i brižljivo izbrušeni detalji poput krovnih nosača srebrne boje i zadnjeg spojlera s integrisanim trećim stop-svetlom.
VEĆI KOMODITET
Enterijer je, kako su to nove dimenzije i nalagale, profitirao najviše u zadnjem delu. Veći deo „nastavka" otišao je u korist prtljažnika ali ima manjeg pomaka i na zadnjoj klupi. „Gepek" je uvećan za 151 l, pa je tako sada na raspolaganju više nego upotrebljivih 439 litara (bez dvostrukog poda, a s njim 403 l). S kompletno oborenim naslonom oslobađa se 1.450 milimetara prostora u dužinu (kod klasičnog „klija" ta razdaljina je 1.306 mm), a praktičnost je unapređena i nižim zahvatanjem petih vrata. Kada „klio grantur" ima prtljažnik s dvostrukim dnom (kao test vozilo) koferi se unose bez dodatnog podizanja u vis, ali ako je prag neohodan da stvari ne bi klizale unazad on se lako dobija uklanjanjem platforme. Paket „ekstrim" je treći nivo opreme kod ovog „renoa", koji na tržište stiže iz pogona u Bursi (Turska). Prednji panel je mekan na dodir, trokraki upravljač i ručica menjača obloženi kožom, a dobru „atmosferu" zaokružuju aplikacije boje aluminijuma. Najvažnije je, ipak, da lep izgled i upotrebljivost stižu u paketu s već dobro poznatim osobinama treće generacije „renoa klio". A to u praksi znači da je pozicija za upravljačem relaksirajuća, da su komande meke i precizne, da je preglednost dobra... Sistem oslanjanja nudi odličan kompromis između udobnosti i stabilnosti. Iako je test automobil bio opremljen samo elektronikom za unapređenje kočenja, problema nije bilo čak ni kada smo dobrano preterivali s gasom. Progresivni servo upravljača pruža adekvatan kontakt s podlogom, a vibracije koje stvaraju udari s podloge dobro su prigušene jednim delom i zbog umerenih dimenzija pneumatika (185/60 R15).
MALI TURBO MOTOR
Ni benzinski motor od 1,15 litara nije ekstremista, mada se od „klasića" i motora slične snage izdvaja tehnološkim nivoom. U prvi mah to razmetanje čini se nepotrebnim (i skupim), ali „Reno" je i na ovom polju dobro znao šta radi. Učinak ovog turba nalik je atmosferskim agregatima od 1,4 (pa čak i 1,6 litara), ali ima znatno skromnije dimenzije i masu. Da bi se njegova efikasnost još više podigla opremljen je sistemom za kritične situacije, koji omogućava da se snaga i obrtni moment u ograničenom vremenskom intervalu podignu za 5 KS i 6 Nm. Preduslov je da se nalazite u drugom, trećem ili četvrtom stepenu prenosa, u režimu iznad 4.500 o/min. To se samo na prvi pogled čini komplikovanim jer su upravo to situacije kada su jača ubrzanja neohodna – na primer prilikom preticanja ili kada moramo da se izvučemo iz potencijalno opasne zone. Na nižim obrtajima oseća se blaga turbo rupa, ali iznad 3.000 o/min sve je u najboljem redu. U oštrijoj vožnji do izražaja dolaze i kratki i precizni hodovi ručice menjača, ipak treba imati u vidu da nemilosrdno pritiskanje papučice gasa – uprkos pokazanoj volji turbo motora – ume da u gradskim uslovima dovede potrošnju do granice od 10 litara na 100 kilometara pređenog puta. Prosek, međutim, nije tako strašan. Tokom testa zabeležili smo 7,8 l/100 km, što je zaista sjajan rezultat imajući u vidu standardno jak tempo. Nakon klasične, mali turbo tako se dokazao i u karavan verziji „klija". Uz dobar učinak ide i cena, koja je osetno niža čak i od najslabijeg turbo dizela u ponudi (1,5 dCi, 70 KS). Sve drugo je stvar ukusa, a o njima se nikad ne raspravlja.
Cena i oprema test vozila
Renault Clio 1.2 16v TCE Extreme: frontalni i bočni vazdušni jastuci, vazdušne zavese napred i nazad, putni računar, klima uređaj s polen filterom, centralna brava s daljinskom komandom, imobilizator, progresivni elektro-hidraulični servo-upravljač, električne komande prozora u prednjim vratima, klima uređaj s filterom za prašinu, deljiva zadnja klupa (1/3-2/3), vozačevo sedište podesivo po visini, svetla za maglu, upravljač i ručica menjača obloženi kožom, aluminijumski naplaci... Dodatna oprema: električno podešavanje spoljnih ogledala (60), radio-CD/MP3 4X15W (507), pepeljara/upaljač (45) i metalik boja (365). Cena vozila s uračunatim PDV-om je 16.872 evra (bez dodatne opreme: 15.895).
Tehničke karakteristike
Clio Grandtour 1.2 16V TCE
motor četvorocilindrični
zapremina 1.149 ccm
maks. snaga 74 kW (100 KS)
pri 5.500 o/min
maks. obr. moment 145 Nm
pri 3.000 o/min
pogon napred
menjač petostepeni
dužina 4.202 mm
širina 1.707 mm
visina 1.497/1.513 mm
međuos. rastojanje 2.575 mm
masa 1.120 kg
prtljažnik 403/439-1.277 l
rezervoar 55 l
pneumatici 185/60 R15
maks. brzina 184 km/h
0-100 km/h 11,2 s
Potrošnja 5,8 l/100 km
gorivo bezolovni benzin
