Izvor: Politika, 29.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspesi i neuspesi sindikata
Duško Vuković, potpredsednik Veća Samostalnih sindikata Srbije
Uspeh ovog sindikata je što okuplja veliki broj radnika. Njihovu člansku kartu ima 1,9 miliona ljudi, uprkos tome što poslodavci nisu naklonjeni takvom vidu organizovanja.
U pozitivne pomake ubrajaju i organizacione promene, odnosno sposobnost da se znanjem i argumentima bore za prava radnika u pregovorima sa Vladom Srbije i poslodavcima.
Oni kao svoj uspeh doživljavaju potpisivanje Opšteg >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kolektivnog ugovora, a za to što on nije sproveden odgovornost treba da snosi država.
Zaslugom Samostalnog sindikata Srbije formiran je Socijalno-ekonomski savet, mesto gde će se utvrđivati interesi države, poslodavaca i radnika.
– Pokušavamo da uključimo radnike u dijalog sa državom. Ali kao svoj neuspeh doživljavamo to što država i poslodavci još ne shvataju da bez radnika ne mogu da odlučuju o njihovom interesu – kaže Vuković.
Lošu saradnju među sindikatima Samostalni sindikat Srbije doživljava kao neuspeh svih. Vuković kaže da sindikati nisu uspeli da se nametnu Skupštini Srbije, odnosno da poslanici prihvate njihove sugestije prilikom podnošenja amandmana na zakone koji se odnose na prava radnika.
Branislav Čanak, sindikat Nezavisnost
Neuspeha ima bezbroj, a za uspehe bi morao da napregne mozak, iskren je Branislav Čanak, predsednik sindikata „Nezavisnost”.
Nabrojao je samo tri pozitivne stvari u proteklih devet godina. Glavni uspeh je, po njemu, „što smo živi i što sindikati uopšte postoje”. Drugi je to što je zahvaljujući članstvu u Evropskoj konfederaciji sindikata sindikat Nezavisnost pre države ušao u Evropsku uniju.
– Sproveli smo sve što je traženo. Tu su demokratičnost odlučivanja, uređenost interne i eksterne komunikacije, ali i poseban odnos prema civilnom društvu – navodi Čanak.
Vredna hvale je, po njemu, i saradnja i ispomaganje sa sindikatima u regionu.
– Dobre odnose smo izgradili u vreme rata. Odlazili smo u Bosnu i Hrvatsku i odnosili hranu i lekove. Zahvaljujući tome imamo snažnu podršku sindikata tih zemalja, ali i ostalih bivših jugoslovenskih republika – kaže Čanak.
Ali, sindikati se nisu izborili za veći uticaj u društvu – i to je najveći neuspeh. Nisu uspeli da nateraju državu da izvrši pritisak na sudstvo da efikasnije postupa u radničkim sporovima, a ne da oni traju po šest i više godina.
– Sudske postupke koje vodimo uglavnom dobijamo. Ali šta meni vredi što sam posle 16 godina dobio spor protiv RTS-a u kome sam radio. Takvih slučajeva ima mnogo. Naša država je po ugledu na Sloveniju trebalo da odredi posebne delove sudova koji bi se bavili samo socijalnim sporovima. Tamo sudski postupak ove vrste ne traje više od mesec dana – navodi predsednik sindikata Nezavisnost.
Uloga sindikata je da obrazuje članstvo, ali ni time se naši sindikalci ne mogu pohvaliti. Radnici treba da shvate da za rešavanje svojih problema i poboljšanje uslova rada moraju da se bore i ukažu da oni postoje.
– U Americi se 70 do 80 odsto sporova rešava u firmi. Jer i mašinbravar tamo dobro poznaje propise koji se odnose na njegova prava. Pa se većina sporova rešava unutar firme – navodi on.
Opšti kolektivni ugovor je takođe, po njemu, neuspeh.
– Znali smo da država nema odakle da godišnje izdvoji dve milijarde evra, ali nas je Savez samostalnih sindikata naterao da podržimo tu ideju – kaže Čanak.
Nisu uspeli ni da sa političkim partijama uspostave dijalog na ravnopravnoj osnovi.
– Pri svakom razgovoru su pokušavali da nas stave u podanički odnos. To nismo prihvatili i zato nemamo saradnju – navodi Čanak.
Saradnja sa nevladinim organizacijama im je dobra. Ali, kaže Čanak, ipak nisu uspeli da izgrade jako civilno društvo.
Ranka Savić, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata
Pravni tim ovog sindikata je rešio 2.000 radnih sporova, od čega se 500 odnosi na zaposlene u „Jumku” u Vranju. Njihov uspeh je otvaranje SOS marketa za najsiromašnije građane.
– Ne samo da smo im omogućili da kupuju jeftiniju hranu, već smo pokazali da su kod nas prehrambeni proizvodi veoma skupi, a marže od 30 odsto nerealno visoke. Osim toga, naterali smo Vladu Srbije da počne da razmišlja o socijalnim kartama – navodi Savić.
Indirektno, uspeli su i da pronađu posao za ljude sa tržišta rada. Jer je u SOS marketima zaposleno 36 radnika, a ukoliko bude otvoreno 50 prodavnica, kao što je planirano, sledi upošljavanje 1.000 nezaposlenih.
Smatraju i da su doprineli odluci Vlade Srbije da uvede mere štednje u državnoj administraciji, pa sebi pripisuju i tu zaslugu.
– Dok nismo počeli javno da ukazujemo na to da se država neracionalno ponaša prema parama poreskih obveznika, štednje nije bilo ni u najavi. Smatram da smo izvršili snažan pritisak da oni to urade – navodi predsednica ASNS.
Za svoj sindikat kaže da je racionalan i odgovoran, a kao potvrdu za to navodi da su oni prvi izašli pred javnost i rekli da od potpisivanja Opšteg kolektivnog ugovora nema ništa i da on neće biti realizovan, jer je to iracionalan čin.
Najveći neuspeh svih sindikata je, prema njenom mišljenju, neslaganje i nejedinstvo. To je rezultiralo gubitkom poverenja kod radnika.
Zajednički neuspeh je i to što nisu uspeli da spreče mnogobrojne privatizacije, iako im je od samog početka bilo jasno da će biti problema.
Žali što se nisu snažno zalagali za izmeštanje politike iz privrede, pa sve ključne odluke i dalje donose stranački funkcioneri, a ne struka. Neuspeh sindikata je i to što nisu snažno zahtevali od države da stvori povoljan ambijent za dolazak stranih investitora. Pritisak je, kaže, ključ uspeha, jer naši državnici rade samo pod velikim pritiskom javnosti.
M. Avakumović
[objavljeno: 30/04/2009.]
