Izvor: Večernje novosti, 18.Okt.2018, 20:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uspeo sam uz "Novosti"

Hemičar Mirko Kaldaraš, iz Vršca, o svojoj posebnoj vezi s našim listom. U srednjoj školi uplatile su mi novac i objavile petnaestak tekstova o meni ZA hemiju je master, a za sve ostalo što je postigao u životu Mirko Kaldaraš (28) odavno je "doktor". Njegov životni put, od siromašnog dečaka, Roma iz Vršca, koji je, odrastajući u kućerku bez vode i struje, učio uz sveću, do zvanja specijaliste za organsku, medicinsku hemiju - zaslužuje bezrezervno poštovanje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Opisujući vrlo teške uslove u kojima živi, dok u školi ređa samo petice, "Novosti" su ga, pre tačno 10 godina, kada su prvi put pisale o njemu, nazvale "genije iz barake". - Jedini izlaz iz ove situacije je učenje. Zato se trudim da što više učim, a kao buduću profesiju odabraću hemiju - rekao je tada momčić na pragu punoletstva, rešen da napreduje i promeni život iz korena. Šta je rekao, to je i uradio. Pre osam godina upisao je Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, diplomirao je u roku, 2014, a potom završio i master studije organske hemije. Poslednjih osamnaest meseci radi u Industriji hemijskih proizvoda "Eliksir" u Prahovu kod Negotina, kao procesni, hemijski inženjer. Pred njim su sada, kako kaže, još dva važna cilja: - Voleo bih da doktoriram i, možda, da radim na fakultetu. Planiram, naravno, i da zasnujem porodicu, jer smatram da je to jedna od važnijih misija u životu. Pročitajte još - Vi ste mi kao deo porodice Nema sumnje da će Mirko i to da ostvari. Odavno je pokazao da mu volja i upornost ne manjkaju, da ga i najteže i najsurovije prepreke ne plaše, da je kadar da se uzdigne iznad svih predrasuda. Majka srećna što je sina izvela na pravi put Odrastao je u Vršcu, u dotrajaloj kući, čiji se zid obrušio na njega kada je imao samo četiri godine. Opština je, potom, Mirku, njegovoj teško bolesnoj majci Jasmini i nezaposlenom ocu Jožefu dodelila kuću od 24 kvadrata u romskom naselju. Ali bez osnovnih uslova za život, bez struje, vode, kupatila... - Rano sam sazreo zbog svega što mi se dešavalo - govori Mirko. - Još u osnovnoj školi razmišljao sam unapred. Nisam mogao da zamislim da jednog dana moja deca dođu iz škole pa da moram da im objašnjavam zašto nema hrane, da ne mogu da idu na ekskurziju jer nemamo novca... Shvatio sam da su učenje i školovanje jedini pravi put. Zahvaljujući pravom izboru srednje hemijsko-medicinske škole, ali i profesorima u njoj, shvatio sam da je hemija moj budući poziv. I odlazak u Istraživačku stanicu "Petnica", u to vreme, omogućavao mi je druženje sa ljudima istih interesovanja, upoznavanje sa svetom nauke na posebno zanimljiv način. Sada znam da je Petnica zaslužna i za moju "izgradnju" odgovornosti, samopouzdanja, timskog rada... Danas, kada je uradio i postigao gotovo sve što je zacrtao, Mirko ne zaboravlja one koji su mu najviše pomogli, koji su ga podsticali i inspirisali. - Nikada nisam poželeo da budem neko drugi, ali postoji niz osobina koje bih voleo da imam, a primetio sam ih kod Veljka Stojanovića, direktora Hemijsko-medicinske škole u Vršcu, Ljubice Perić i Nine Jevtić, rukovodilaca programa hemije u Istraživačkoj stanici "Petnica" - kaže Mirko. Ovaj uspešni mladić objašnjava nam i duboku povezanost sa našim listom.Učenje uz sveću Pročitajte još - "Novosti" na vrhu Olimpa - Od "Večernjih novosti", pre 10 godina, dobio sam 150.000 dinara. U to vreme bio sam srednjoškolac, polaznik "Petnice", i živeo sam u kući bez struje i vode. Svaki dinar mi je značio. "Novosti" su, međutim, pratile moj život nekoliko godina, i od 2008. do 2012. godine objavile petnaestak tekstova o meni. One su mi, verujte, mnogo više pomogle. To je moja specijalna, posebna veza s vašim listom. PODRŠKA ROMIMA OSIM diskriminacije, najveći problem Roma je siromaštvo - kaže Mirko. - Brojne siromašne romske porodice preživljavaju od prikupljanja sekundarnih sirovina i sličnih poslova. Te poslove rade i deca, a ako izostanu, kućni budžet se odmah umanjuje. Ako pak idu u školu, ta deca nemaju sredstava za pristojnu odeću i obuću, što često izaziva zadirkivanje, a ima i diskriminacije od nastavnika, institucija... Zato je neophodna podrška romskim porodicama i rad stručnjaka sa diskriminisanom decom, kako ne bi izgubila samopouzdanje. No, pre svega toga, država treba da sačini mehanizme podrške romskim učenicima pri upisu srednjih škola i fakulteta.

Nastavak na Večernje novosti...