Izvor: Blic, 13.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspeh potpisan ženskom rukom
SRBIJA - Da bi okolina priznala da je neka žena uspešna, ona mora da uloži dvostruko više napora od svojih kolega muškaraca, kažu američki sociolozi. U Srbiji je to još teže. Naše sagovornice iz nekoliko gradova kažu da je prvo potrebno razbiti muške barijere, smoći dovoljno hrabrosti i upustiti se u nešto što je po ustaljenim predrasudama balkanskih mačista rezervisano za muškarce.
Da žene na našim prostorima, brže nego što se čini, postaju direktorke i menadžerke, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pokazuje i zvanična statistika: u Srbiji je registrovano 16.000 preduzetnica.
Podrška porodice
U Kragujevcu je to Olivera Đorđević, koja već 14 godina uspešno vodi Turističku agenciju „Prestiž plus turs", jednu od prvih u gradu.
Radila je kao pravnik i 1991. odlučila je da napusti državni posao i pređe u privatnu firmu. Tri godine kasnije shvatila je da može sama i osnovala agenciju, koja je do danas odvela desetine hiljada turista i do najudaljenijih delova sveta. Istovremeno je podigla četvoro dece, od kojih je najmlađe nedavno diplomiralo.
- Specijalnost su mi kongresi, stručni i strukovni susreti, a posle toliko godina upornog rada agencija je dosegla nivo da ne postoji mesto na svetu gde ne može da odvede putnika. Ne bih sve to postigla da nije bilo velike podrške moje porodice, koja je imala razumevanja - kaže Olivera Đorđević.
Ni danas, kada ima deset zaposlenih radnika, ne može da se u potpunosti opusti, jer i kada je na odmoru, iskrsne neki problem koji mora da reši: javi se neko ko je zakasnio na autobus za Grčku ili propustio avion iz Dubaija.
Nastavila bakin zanat
Šapčanka Zlata Stepanov (40) u svom preduzeću „M plast" zapošljava oko 100 radnika. Posle završene škole u Beogradu, 1990. vraća se u rodni grad i od bake preuzima zanatsku radnju za proizvodnju igračaka.
- Baka je tu radnju otvorila davne 1936, kasnije i veleprodaju. Među 36 unučadi izabrala je mene da nastavim posao. Uz njenu pomoć savladala sam početne strahove i danas, nakon 17 godina, mislim da bi bila ponosna na mene. Nije bilo lako za vreme sankcija, ali sam po njihovom ukidanju 1996. godine potpisala ugovor sa najvećim američkim proizvođačem igračaka. I tako je krenulo - priča Zlata.
Ređali su se uspešni ugovori, posao se širio i Zlatino preduzeće je danas jedno od najvećih za uvoz i distribuciju igračaka, dvorišnih bazena i predmeta za pokućstvo.
- Samouverenost, znanje i ambicija su preduslovi za bavljenje bilo kojim poslom, a u tome sebe nikad nisam doživljavala kao slabiji pol. Ako treba da se borim muški, boriću se, a kod kuće ću biti majka i žena - kaže odlučna Šapčanka.
Zlata smatra da žene u Srbiji polako preuzimaju primat i da treba da podržavaju jedna drugu. O neuspesima ne želi da govori, jer se trudi da ih što pre zaboravi, „stavi osmeh" na lice i nastavi dalje.
Priznanje iz inostranstva
Pre sedamnaest godina profesor engleskog i francuskog jezika Olgica Džunić iz Pirota napustila je siguran posao u školi i krenula u sopstveni biznis formiravši privatnu školu stranih jezika. Najpre je radila u iznajmljenim prostorijama biblioteke i vrtića, a od pre osam godina u sopstvenoj zgradi škole. Krenula je sa 150 polaznika engleskog i francuskog jezika. Dugo je radila sama, a prve profesore primila je pre deset godina. Sada '’Ligua’’ zapošljava 10 radnika.
- Krenula sam u sopstveni biznis potpuno neizvesno i to su bile najteže godine moga života. Prvih šest godina radila sam potpuno sama. Sve ovo vreme nikada nije bilo lako, a posebno je bilo teško poslednjih pet-šest godina jer je trebalo ostati na nesigurnom tržištu. Iako sam vlasnik ove škole, srećna sam što sam jedan od članova tima. Ovo je škola svih nas koji ovde radimo i ovo je naša druga porodica. Bez obzira na teškoće kojih je bilo, nikada se nisam pokajala što sam napustila posao i formirala svoju školu - kaže Olgica Džunić.
Najveći kompliment za nju i školu je, kaže, dobila od lektora za engleski jezik Džulije Zajček, koja je godinama predavala u školi u Klermon Feranu i koja upoređujući rad u Francuskoj i ovde kaže da je naša škola izvanredna.
Uvek na oprezu
Radmila Todoroski, direktor sektora za poslovanje sa privredom „Banke Inteze", u Kraljevu je posle završenog Ekonomskog fakulteta započela karijeru u kraljevačkoj Fabrici vagona, a za sebe skromno kaže da je bila u timu koji je stvarao „Delta banku". U „Intezi" koja je kupila jednu od najuspešnijih srpskih banaka radi sa privrednicima Kraljeva.
- Mislim da žene imaju taj stepen opreza više koji je potreban bankarima. To je valjda u genima. I u samoj porodici uvek je na ženi da promišlja o svakom dinaru. Kada to podignete na nivo velikih cifara, onda nije čudo što na rukovodećim mestima u bankama imate sve više dama - kaže gopođa Todoroski.
Poslovni rezultati ne greše. U 15 godina karijere bez nenaplaćenih potraživanja, utuženja, aktiviranih hipoteka.
- Treba imati stomak da odbijete kredit za koji vidite da nema budućnost. Tu su žene rigoroznije od muškaraca. S druge strane, mislim da bolje čujemo saradnike - objašnjava gospođa Todoroski i dodaje da zbog posla porodica ne sme da trpi.
Vera u sebe
Modna kuća „P...S... Fashion" iz Čačka koja zapošljava oko 300 radnika odavno je među najznačajnijim modnim imenima Srbije. Slađana Pantović (37), koja zajedno sa suprugom Predragom vodi ovu modnu kuću, po kojoj je Čačak poznat ne samo u Srbiji, od početka je verovala u svoju ideju da se kvalitetom i radom može uspeti. Slađana, inače majka četiri sina, koja je i danas glavni kreator u preduzeću, ove godine našla se među šest dobitnica nagrade „Cvet uspeha za ženu zmaja" koju dodeljuje Udruženje poslovnih žena Srbije.
- U mom slučaju može se reći da iza uspešne žene stoji uspešan muškarac, jer je suprug verovao u mene i podržao me od samog početka. Danas on brine o brojkama, a ja o kreacijama, a organizacija je zajednička - kaže nam Slađana.
