Izvor: RTS, 08.Jun.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspeh konzervativaca i "zelenih"
Desničarske i stranke centra ostvarile su najveći prodor u Evropskom parlamentu. Izbore obeležila želja glasača da kazne nacionalne vlade zbog načina rešavanja ekonomske krize. "Zeleni" ostvarili najveći uspeh do sada.
Evropa ide u desno, pokazuju rezultati izbora za evropski parlament, a najviše glasova dobile su partije desnog centra, a izbore je obeležila apatija i želja glasača da kazne nacionalne vlade zbog načina rešavanja ekonomske krize.
Na izborima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za EP rekordno mala izlaznost birača od 43 odsto. Narodnjaci su osvojili najviše poslaničkih mesta 267 ili 36,3 odsto glasova, Zeleni ostvarili najveći uspeh osvojivši 51 poslaničko mesto, čak deset više u odnosu na prethodne izbore, dok socijalisti, moraju da se zadovolje sa 159 poslaničkih mesta.
Desničarske stranke ostvarile su uspeh u najvećim evropskim državama: Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Poljskoj.
Unija za narodni pokret francuskog predsednika Nikole Sarkozija ubedljivo je pobedila osvojivši 28 odsto glasova. Najveće iznenađenje su Zeleni, koji su dobili podršku čak 16 odsto biračkog tela, dok socijalisti imaju 16,8 odsto osvojenih poslaničkih mesta.
Sarkozi je izrazio zadovoljstvo zbog "uspeha" svoje stranke - Unije za narodni pokret (UPM) na izborima za Evropski parlament.
"Francuzi su odali priznanje za posao koji je obavljen tokom francuskog predsedavanja Evropkoj uniji i izrazili podršku naporima vlade da izađe iz svetske krize", navodi se u saopštenju Jelisejske palate.
Konzervativci nemačke kancelarke Angele Merkel ostali su vodeća politička snaga u zemlji uprkos tome što su osvojili manje poslaničkih mesta nego u prethodnom sazivu EP, dok su Socijaldemokrate imale vrlo nisku izlaznost, čime su šanse ministra inostranih poslova Franka Valtera Štajnmajera da postane budući kancelar znatno umanjenje.
Partija slobode, konzervativna partija premijera Silvija Berluskonija osvojila je 33,4 odsto glasova, više od bilo koje druge, ali svakako manje od 40 odsto, kojima se nadao italijanski premijer, što je posledica brojnih skandala koji su ga pratili u poslednje vreme.
Poražene vladajuće partije
U najvećem broju evropskih država vladajuće partije su poražene. Takva sitacija je u Velikoj Britaniji, Irskoj, Španiji, Grčkoj, Švedskoj, Portugalu, Češkoj, Letoniji, Estoniji, Mađarskoj, Bugarskoj i Sloveniji.
Prema poslednjim procenama, u Velikoj Britaniji su laburisti premijera Gordona Brauna doživeli poraz, sa osvojenih 15 odsto glasova, iza konzervativaca koji su osvojili 29 odsto i evroskeptične Stranke nezavisnosti Ujedinjenog Kraljevstva (Ukip), sa osvojenih 17 odsto glasova.
Pobedu su u Španiji zabeležili socijalisti premijera Hosea Luisa Sapatera, a iznenađenje je i pobeda desnice u Portugalu, odakle je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
"Rezultati su neosporiva pobeda onih partija i kandidata koji podržavaju evropski projekat i žele da vide Evropsku uniju koja sprovodi politiku koja se tiče svih", izjavio je predsednik Evropske Komisije Žoze Manuel Barozo.
Socijalisti u Mađarskoj su poraženi, a ultranacionalistički Pokret za bolju Mađarsku Jobik, koji iskazuje otvorenu mržnju prema Romima, osvojio je tri od 22 poslanička mesta koje Mađarska ima u EP.
Česi su na izborima za Evropski parlament u petak i subotu najviše glasova, 31 odsto, odnosno devet poslanika, dali konzervativcima iz Građanske demokratske stranke (ODS) donedavnog premijera Mireka Topolaneka, konačni su rezultati izbora.
Da izabere 22 češka evroposlanika izašlo je na birališta svega 28,2 odsto od osam miliona registrovanih birača u Češkoj.
Broj poslanika iz zemalja članica određuje se po broju stanovnika. Najviše će ih imati Nemačka - 99, a najmanje Malta - pet.
Francuska, Italija i Velika Britanija imaju po 72 poslanika, Španija i Poljska po 50, Rumunija 33, Holandija 25, a Grčka, Portugal, Belgija, Češka i Mađarska po 22.
Švedska ima 18, Austraija i Bugarska po 17, Danska, Slovačka i Finska po 13, a Irska i Litvanija po 12. Letonija ima osam, Slovenija sedam, a Kipar, Luksemburg i Estonija imaju po šest evroposlanika.
