Izvor: Blic, 27.Jul.2011, 03:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usmeno ili elektronski
Kada s nekim provedem dva-tri sata u razgovoru, potom se vratim se kući, uključim kompjuter i zateknem poruku od iste te osobe, provri mi krv. Ta poruka nije nikakav zaključak naših trosatnih razgovora, nego neka druga aktuelna tema. Zašto, pobogu, nije to rekao usmeno? Imao bi odgovor istog trenutka. I ne samo odgovor nego bi čuo intonaciju, video izraz moga lica, kao i druge elemente govora tela, sve to odjednom. Ne, on šalje hladnu elektronsku poruku, koja me još zrači škodljivim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << česticama. Mada me je za to najmanje briga.
Nije to sve. Obično takvi zavisnici od kompjuterske komunikacije ne čitaju tvoje elektronske poruke. Imam i dokaze! Recimo, piše mi o nečemu što sam mu ja već tih dana pisao, i to u njegovoj omiljenoj elektronskoj formi!
Čak to nije sve. U stanju je da mi prebacuje da mu ne odgovaram, da među nama manjka komunikacije, i to mojom krivicom. Ako još kažem da je reč o mlađima, sasvim me opravdano možete smestiti među tehnološke konzervativce, u kome prividno čuči jedan zakleti dugogodišnji „moderniš", kako je umeo da nas zove, sa nešto simpatije, nezamenljivi Mihiz. On bi obično tome dodao svoju omiljenu formulaciju: „Od mladog konzervativca samo je gori matori modernista". Zato je, dosledan sebi, u mladosti, sa sebi svojstvenim afektnim esejističkim fanfarama, najavio pojavu dvojice najznačajnijih modernista postsocrealističke epohe - Vaska Pope i Miodraga Pavlovića, a u svojoj zrelosti podržao antisocijalistički realizam.
Njemu se svidela moja periodizacija naše umetnosti jugosocijalizma: prvo - socijalistički realizam, zatim socijalistički antirealizam, a na kraju antisocijalistički realizam. Iz ideološkog nedra ovog poslednjeg realizma potiče i pobuna protiv titoizma, kao što je iz nedra nadrealizma potekao otpor protiv dogmatskog komunizma.
