Izvor: RTS, 11.Avg.2011, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro manje rate u francima?
Rastom vrednosti švajcarskog franka najviše su pogođeni korisnici kredita u ovoj valuti, čije su se rate, nakon što se franak izjednačio sa evrom, udvostručile. Primena nedavno donetog zakona mogla bi korisnicima kredita da donese rasterećenje u proseku od oko 100 evra mesečno.
U Srbiji se posledice poremećaja na svetskom tržištu još ne osećaju ali posledice rasta vrednosti švajcarskog franka, korisnici kredita u ovoj valuti, vrlo doboro osećaju. Rate dužnicima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su se udvostručile i mnogi, posle dve godine otplate, duguju bankama hiljade evra više nego što su uzeli.
Očekuje se da narednih dana švajcarski franak počne da slabi. Švajcarska centralna banka je počela da u promet ubacuje nove količine franaka kako bi smanjila ogromnu precenjenost svoje valute u odnosu na dolar i evro.
Ekonomski stručnjak i član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov kaže da će to uticati na kretanje švacarskog franka i na visinu opterećenja koji korisnici stanbenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima u Srbiji moraju da plaćaju.
"Nezaobilazna činjenica je, međutim, da kada se uzima kredit u stranoj valuti postoji izloženost takozvanom valutnom riziku, i činjenici da će konkretna valuta u periodu otplate ići gore i dole", rekao je gostujući u Dnevniku RTS-a Altiparmakov.
Jedna od mogućih mera i mehanizama kojim bi se dužnici zaštitili je privremeno fiksiranje kursa koje je do 2015. godine uvedeno u Mađarskoj.
To je, prema rečima Altiparmakova primer loše politike, jer je jedan od osnovnih principa u ekonomiji da ekonomski akteri koji na sebe preuzimaju rizike moraju da snose i njegove koristi i njegove gubitke.
"Razlog zbog kog su se građani opredeljivali za uzimanje kredita u švajcarskim francima je povoljnija kamatna stopa ovih kredita nego što je to bio slučaj sa kreditima u evrima, sada kad je franak ojačao to predstavlja veliko opterećenje za korisnike", kaže Altiparmakov.
Mere kojima bi se problemi i muke onih koji su uzeli ove kredite u švajcarskim francima ublažile, ipak, postoje.
Nikola Altiparmakov kaže da je skupština pre dva meseca usvojila Zakon o zaštiti potrošača finansijskih usluga i time zaštitila klijente banaka od prebacivanja troškova banke odnosno operativnih rizika na korisnike kredita.
"U Srbiji su neke banke operativne rizike prebacili na klijente. Novi zakon zahteva od svih banaka koje su to uradile da do kraja decembra vrate to na inicijalni nivo", kaže Altiparmakov.
To će klijentima doneti značajno rasterećenje, u proseku od oko 100 evra, procena je Altiparmakova.
