Izvor: B92, 25.Sep.2014, 14:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro akt o sufinansiranju medija
Podzakonski akt kojim će preciznije biti definisano sufinansiranje medijskih sadržaja biće donet do polovine novembra, rekao je Mirković.
Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja je na tribini "Novi medijski zakoni - šanse i izazovi" u Novom Sadu rekao da lokalne samouprave nemaju razloga da snižavaju iznose koje su do sada izdavajali za javno informisanje, bez obzira što u Zakonu o javnom informisanju nije preciziran obavezni procenat koji trebaju da izdvajaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za finansiranje medijskih sadržaja.
On je napomenuo da je u Ministarstvu informisanja već urađena prva verzija tog i još dva dokumenta i upućena Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, kao i predstavnicima Pokrajinske vlade jer, kako je rekao, veoma je bitno da o tom dokumentu budu konsultovana pokrajinska vlast, medijska udruženja i asocijacije i svi oni koji bi trebalo da budu promoteri tog novog načina finansiranja medija.
Državni sekretar je napomenuo da će tim aktima biti, između ostalog, predviđeno da lokalne samouprave shvate neophodnost izdvajanja finansijskih sredstava za medije kako ne bi bilo ugroženo njihovo finansiranje, oodnosno, obavestavanje lokalnog stanovništva.
"Nema nikakvog razloga da lokalne samouprave u svojim budžetima snižavaju iznose koje su do sada izdvajali za finansiranje i funkcionisanje medija", naglasio je Mirković.
On je napomenuo da očekuje da će u predstojećem izveštaju EK, koji bi trebalo da bude objavljen početkom idućeg meseca, biti konstatovane pozitivne promene kada je reč o medijskom zakonodavstvu u Srbiji, ističući da su posle 11 godina doneta tri ključna medijska zakona.
"Mi smo učinili sve da te zakone što brže donesemo i u tom smislu ne bi smo ih ni donosili da ne želimo da ih sprovodimo", rekao je Mirković i dodao da će novim zakonskim propisima biti stvoreni preduslovi za još povoljnije ocene u narednim izveštajima EK kada je reč o medijima u Srbiji.
Mirković je podsetio da su sredinom avgusta stupila na snagu tri medijska zakona, a prvi je Zakon o javnom informisanju i medijima, koji predviđa izlazak države iz vlasništva u medijima.
Tim zakonom je definisan rok 1. juli 2015. godine, rekao je on i napomenuo da već postoje konkretne aktivnosti i da Agencija ja privatizaciju već razmatra prispele dopise za medije koji su u vlasništvu države ili lokalnih samouprava.
Taj proces trebalo bi da bude okončan do sredine iduće godine, rekao je on, napominjujući da se očekuje i konačno definisanje modela finansiranja tih medija.
"Na privatizaciju u Srbiji čeka 81 medij", naveo je Mirković i dodao da prema poslednjim podacima iz septembra Agencije za privatizaciju, u Srbiji ima čak 1.330 glasila što je, kako je rekao, neprimereno imajući u vidu ekonomsku situaciju, BDP i marketinšku podršku u našoj zemlji.
Zakon o elektronskim medijima je preduslov za sprovođenje procesa digitalizacije koji bi trebalo da bude završen do 17. juna sledeće godine, dodao je Mirković i podsetio da se Zakonom o javnim medijskim servisima - RTS i RTV ukida pretplata, a od 1. januara 2016. uvodi taksa za njihovo finansiranje.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović rekao je da novinari i zaposleni u medijima moraju prvo da se suoče sa realnošću, koja nije njihov saveznik u ovom trenutku.
"Mediji su služili za zapošljavanje partijskih kadrova, imaju ogroman tehnološki višak, očekuje ih digitalizacija, što će biti takođe ozbiljan problem. Ovo je premalo tržište za ovoliki broj medija", rekao je Obradović.
Medijska analitičarka Žužana Serenčeš kritikovala je "pozadinske političke dogovore", kada je u pitanju regulisanje sfere manjinskih medija čiji su osnivači nacionalni saveti.
"Izlazak države iz vlasništva, isključivo sufinansiranje medijskih sadržaja, ograničavanje koncentracije vlasništva, svi ti ključni principi novog medijskog zakonodavstva zapravo ne važe za nacionalne savete manjina i medije čiji su oni osnivači", kazala je Žužana Serenčeš.
Ona je ocenila da se nacionalnim savetima zapravo nudi koncentarcija uticaja i monopola tih saveta nad manjinskim informisanjem.
"I manjinsko informisanje mora da bude potpuno nepristrasno i objektivno, a uređivačka nezavisnost mora da bude zaštićena", kazala je Žužana Serenčeš.
Tribinu je organizovalo Nezavisno društvo novinara Vojvodine, u okviru kampanje za medijsku pismenost, koju je podržao USAID.
