Izvor: VOA, 21.Jan.2018, 17:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usavršeni aparati olakšavaju život dijabetičarima
Od dijabetičara koji imaju dijabetes tipa 1, njihova bolest zahteva da redovno prate nivo šećera u krvi. Medjutim, neki od su konstruisali kućne aparate koji prate njihovo stanje. Dejna Luis bori se sa dijabetesom od kako joj je uspostavljena dijagnoza bolesti koja uništava insulin dok je još bila dete. Ona redovno prati nivo šećera u krvi i kada se naglo poveća ili naglo opadne, jedna vrsta alarma je upozori da treba da reaguje. Ali tako nešto nije funkcionisalo u slučaju Dejne Luis. „U mom slučaju, jer veoma dobro spavam, nisam se budila na alarm i moj nivo šećera u krvi mogao je da raste ili opada, što je još rizičnije. Pošto živim sama, ako bih nastavila da spavam tokom alarma, a moj nivo šećera nastavio da opada, to može da bude opasno, što uključuje i padanje u komu.“ U želji da to izbegne, Dejna i drugi inženjeri softvera hakovali su njen monitor glukoze kako bi poboljšali alarm. Zatim je ona programirala algoritam koji obavlja većinu posla koji je ona ranije obavljala. „Informacije stižu od svih medicinskih aparata na kompjuter. On sve izračuna i kaže, u redu je preduzmi akciju i u stanju je da zatvori krug time što će poslati informacije nazad insulinskoj pumpi kako bi prilagodila dozu insulina.“ Hakovanje potencijalno spasonosnih medicinskih aparata svakako nije preporučljivo. Ali Luis i drugi koji pate od dijabetesa, bolesti koja uništava sposobnost organizma da razlaže šećer, kažu da je dosta čekanja na zdravstvene agencije da nove tehnologije odobre za tržište. “Kada smo počeli taj projekat, tehnologija za dijabetes čekala je oko 4 do 5 godina da dobije odobrenje Agencije za hranu i lekove da bi bila odobrena za proizvodnju i upotrebu i da bi stigla do korisnika", kaže Eliot Stjuard, takođe dijabetičar. Zato je Luis postavlila svoj algoritam na internet i dozvolila svima da rade na njenom kodu i poboljšaju ga. Proces koji je poznatiji kao kodiranje otvorenog izvora.Rezultat takve odluke su poboljšanja koja su učinila da sistem bude kompatibilan sa pametnim telefonima i satovima. “Ima još dosta toga što bi mogli da uradimo u smislu optimalizacije hardvera i softvera kao i algoritama koje koristimo. Mogla sam da pređem sa kuglica za brojanje obroka i davanja sebi određene količine insulina za obrok, do toga da sam sada u mogućnosti da samo kažem aparatu - ‘jedem, hoćeš li molim te da doziraš insulin za mene’.” Procenjuje se da oko 415 miliona ljudi u svetu pati od dijabetesa tipa 1.
.jpg)
