Izvor: RTS, 25.Jan.2010, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usavršavanje "muka" za profesore
Ukoliko bi se Zakon o obrazovanju doslovno primenjivao, radno mesto zadržao bi mali broj profesora. Retko koji profesor je u poslednjih pet godina sakupio 100 sati usavršavanja, kažu u Sindikatu. Finansiranje seminara jedan od glavnih problema, poručuju iz Ministarstva.
Prelaskom u novu godinu, mnogi problemi u prosveti samo su stariji i, samim tim, veći, tvrde u resornom sindikatu. Jedan od problema je i usavršavanje profesora, od čega zavisi i kvalitet nastave.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Ako bi se Zakon o obrazovanju doslovno primenjivao, pravo na rad imao bi samo onaj profesor koji je u poslednjih pet godina sakupio 100 sati usavršavanja.
Međutim, tada bi u školama, kažu u Sindikatu, samo mali broj profesora zadržao radno mesto. Prema njihovoj nezvaničnoj statistici, retko ko ispunjava taj uslov.
Problem, kažu profesori, nije nimalo jednostavan, a o tome su želeli da govore samo oni koji su tu obavezu ispunili.
Jedna profesorka srednje škole kaže da je prikupila oko 120 sati usavršavanja, ali da ima problem jer je jedan broj sati vezan za usavršavanje u stranoj zemlji, što se nigde ne vodi u zakonu.
Takođe, jedan od problema je taj što se usavršavanje ne plaća i to što profesori moraju samo da se snađu. Ipak, među profesorima postoji saglasnost da treba još više da se edukuju.
U Sindikatu prosvete tvrde da najveći problem nije pasivnost prosvetnih radnika, već finansiranje seminara što je, po zakonu, kako kažu, obaveza lokalne samouprave, ali u praksi to izgleda drugačije.
Miodrag Sokić iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da se situacija "na terenu svodi na to da profesori aplicijraju direktoru, direktor odobri, a kad škola treba da dobije pare nazad, onda para nema".
"Direktor ne može dva puta to uradi, jer nema novca na raspolaganju kad nije dobio pare od prethodnog puta. To je jedan začarani krug", ocenio je Sokić.
Profesori biraju seminar
Deo tog kruga je i izbor seminara. Svaki profesor ima slobodu da odabere onaj koji želi da pohađa, ali je obavezan da svoju odluku obrazloži u upitniku posle seminara, kažu u Zavodu za unapređenje kvaliteta obrazovanja. Međutim, i tu ima problema.
Branka Šegrt iz Zavoda za unapređenje kvaliteta obrazovanja kaže da profesori kao razlog za biranje seminara "uglavnom navode to da traju jedan dan, da je povoljna cena, blizu škole ili mesta gde žive".
U svemu tome, profesori liče na svoje đake. Stručnjaci dodaju, s jednom razlikom - niko ih ne ocenjuje.
"Kad odu sa tog seminara, da li nešto rade od onoga sto su naučili, da li primenjuju, koliko redovno primenjuju - ne znamo zato što nemamo praksu praćenja šta se posle seminara dešava", rekla je Dragica Pavlović sa Filozofskog fakulteta.
Po novom zakonu, biće mnogo ocenjivanja. Svaka škola prvo ocenjuje samu sebe, a onda je ocenjuju stručnjaci sa strane, i to u nekoliko najvažnijih segmenata.
"Kakva je atmosfera u školi, kakav je uspeh učenika, koliko je usavršavanja bilo i ako se dođe do ocene koja je bliska - internog samovrednovanja i spoljnjeg vrednovanja - znači da je škola bila objektvna u svojoj proceni kvaliteta", smatra Vesna Fila iz Ministarstva prosvete.
Po istom principu, rangiraće se i profesori. Tako će se, veruju nadležni, svi truditi da budu što bolji, što će sigurno uticati i na kvalitet nastave.
