Izvor: Politika, 19.Dec.2013, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Urušavanje ljudskog kapitala
Najgora posledica dugog statusa nezaposlenih jeste to da ova lica gube deo stečenog znanja, ne stiču nova, gube samopouzdanje, pa i samopoštovanje
U Srbiji se potpuno neosnovano veruje da raspolažemo kvalitetnom radnom snagom. Zato jes velikim iznenađenjem dočekana izjava jednog predstavnika nemačkih kompanija, kao i ambasadora te zemlje u Beogradu, da u Srbiji nema kvalifikovane radne snage koja im je potrebna. Još je veće iznenađenje bilo kada je direktor „Srbijagasa“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izjavioda nema dovoljno majstora potrebnih za građevinsku realizaciju „Južnog toka“. Pre nekoliko meseci jedna vlasnica modne konfekcije takođe jenavela da ne može da obezbedi potrebnu radnu snagu. Ove izjave i mnogi drugi pokazatelji dovode u sumnju i mogućnost ostvarenja uspešne i održive industrijalizacije jer se kvalitet ljudskog kapitala godinama urušava. Navedimo, po našem mišljenju, samo najvažnije pokazatelje tog urušavanja.
Prema nalazima Svetskog ekonomskog foruma, na rang-listi od 144 zemlje po intenzitetu tzv. odliva mozgova (brain drain), od Srbije su u 2011. godini u goroj situaciji bile samo tri države. A u 2012, od 148 zemalja, kad je reč o njihovoj atraktivnosti za mlade talente, samo je jedna bila u težoj situaciji, dok su dve zemlje bile iza nas u pogledu mogućnosti zadržavanja talenata.
Statistike beleže i to da je više od 50 odsto mladih u Srbiji nezaposleno, a većina njih taj status ima već nekoliko godina i velika je verovatnoća da će se taj procenat čak povećati, što ima i imaće teške, kako radne, tako i psihičke posledice. Prema oceni predsednika Svetske organizacije rada, mladi koji po završetku školovanja pola godine ne počnu da rade imaće trajne negativne posledice po njihovu produktivnost i materijalna primanja. Takođe, prema jednom britanskom istraživanju, utvrđeno je da duži period nezaposlenosti ima za posledicu to da osobe koje su bile bez posla u narednih 20 godina imaju nižu produktivnost i niže prihode u odnosu na one koji su se zaposlili odmah po završetku školovanja. Iako takvih istraživanja u Srbiji nema, vrlo je verovatno da navedeni nalazi važe i kod nas, pogotovu ako se zna da ogroman procenat nezaposlenihtaj status ima godinama.Najgora posledica dugog statusa nezaposlenih jeste to da ova lica gube deo stečenog znanja, ne stiču nova, gube samopouzdanje, pa i samopoštovanje. Uz sve to, jedan broj njih postaju kriminalci i preko prodaje imovine svojih predaka dolaze do sredstava za život, ali i za kupovinu alkohola i narkotika.
Zbog sve većeg siromaštva, krize porodice i neadekvatnog odnosa društva i države prema deci, kvalitet obrazovanja najmlađih u Srbiji je sve niži. Prema najnovijem izveštaju Unicefa, većina najmlađih stanovnika Srbije živi u nemaštini, u neadekvatnim uslovima za rast i razvoj i na marginama društva. Utvrđeno je da samo 44 odsto dece uzrasta od tri do pet godina pohađa bilo koji vid predškolskog obrazovanja, dok čak petina domaćinstava ne poseduje ni jednu dečju knjigu. Prema istom izvoru, mnoga deca u Srbiji su pothranjena, ne završavaju ni osnovnu školu, izložena su diskriminaciji i često su žrtve nasilja.
Zbog smanjenja broja novorođene dece i drastičnog pada životnog standarda stanovništva, broj dece u osnovnim i srednjim školama od školske 1995/1996. pa do 2013/2014. smanjen je za oko 215.000.
Veliki problem Srbije jestei to što se dramatično smanjuje broj stanovnika u ogromnom broju sela, pa i gradova. Prema istraživanju obavljenom u okviru SANU, u 986 sela stanovništvo je drastično smanjeno i u proseku je vrlo staro – starije od 50 godina – i ako se ispoljeni trend nastavi, ona će za petnaestak godina postati potpuno pusta. Dramatično se smanjuje i broj žitelja u 46 lokalnih samouprava u kojima je dohodak po stanovniku za preko 60 odsto niži od (niskog) republičkog proseka.
Sve u svemu, Srbija je na ivici demografskog sunovrata i to već sada ima i sve će više imati teške posledice po privredu i stanovništvo koje će narednih godina (i decenija) živeti u Srbiji. S druge strane, sve jača ekonomska kriza najviše doprinosi demografskom sunovratu i drastičnom padu kvaliteta ljudskog kapitala. Ta dva tragična fenomena se međusobno pospešuju i Srbija se,tako, nalazi u začaranom krugu.
Profesor univerziteta
Mlađen Kovačević
objavljeno: 19.12.2013.
