Izvor: Vesti-online.com, 20.Avg.2015, 08:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Urušavanje duha starog Beograda (5): Hazarska sudbina srpskih birtija

Znate li vi, retorički nas pita Petar Pavlović, u kafanskom svetu poznat kao Pera Ćano, da u Beču i danas postoji kafana sa samo tri stola? A Beč je, veli, čudo od grada, koji drži do tradicije i u čijem centru i danas postoji kafana u kojoj se na stari način spremaju bečke šnicle. A neće biti da carska prestonica nema prihode od turista ili da kaska za vremenom, neutešan je 89-godišnji geolog koji se nikada nije bavio izučavanjem zemljine kore, ali jeste prodajom fudbalera, i to >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << kao pionir u ovoj raboti. Amaterski - naglašava. Velibor Vasović je tako uz njegovu pomoć zaigrao u slavnom Ajaksu za 50.000 dolara.

- Moj prijatelj, pokojni Muharem Pervić umeo je da kaže da je najveći ljudski izum kafana. Pa, čekaj, zar nije vatra, parna mašina, struja, pitam ga, a on odmahuje glavom: "Ne, to je kafana" - priseća se Ćano, tugujući zbog hazarske sudbine srpskih birtija dok ispija kafu u bašti Male Vltave.

Odmah pored bivšeg Orača, gde je prethodno stolovala čuvena Vltava, a sada se nalazi prodavnica Idea, još uvek opstojava Mala Vltava.

Bircuz, prepoznatljiv po pijancima koji bi već od šest sati ujutru bili spremni za "žestinu" uz po koje kuvano jaje, sada je lepo uređen kafić sa elementima starine.

Na toj patini koja se očitava u ponekoj staroj stolici insistirao je menadžer Željko Nikolić, svestan koja su sve poznata imena pohodila kafanu.

Željko nam pokazuje ćošak preuređenog kafanskog prostora na kome je samo mesec dana pre nego što je pao u krevet i potom nas zauvek napustio, sedeo ćutljivi Đuza Stojiljković, nekada, kao Rodoljub Rođa Petrović, najomiljeniji zet bivše Juge.

Tu je svraćao i Miloš Crnjanski, najveći pesnik među srpskim piscima i velika prznica kojem nije bilo strano da za kafanskim stolom započne kavgu. Vltava - i ona velika i mala - bile su u suterenu zgrade u kojoj je pisac "Seoba" proveo svojih poslednjih deset godina života, ubrzo nakon što se 1965. iz emigracije vratio u Srbiju.

I dok mladi ugostiteljski upravnik s trezvenom realnošću menadžera gleda na komšiluk supermarketa, jer "bolje da se prostor izda nego da zvrji prazan", stari gosti ne kriju razočaranje što na adresi Makenzijeva 81 više nema ni Vltave ni Orača.

Pera Ćano kaže da je kafana Vltava nastala kao deo projekta saradnje između jugoslovenskih i čeških ugostitelja. Tu je prvobitno bila kafana sa jelima koje su pripremale češke kolege. I obrnuto, beogradski ugostitelji imali su svoj adekvatan odgovor u Pragu. Onda je Vltava iseljana, a na njeno mesto je preseljen Orač, uz obećanje da će, kad se napravi nova zgrada na uglu Kneginje Zorke i Bulevara oslobođenja, Orač vratiti na staru adresu. To se nije desilo, a u prizemlju nove zgrade pri kraju Ulice kneginje Zorke osvanuo je kafe sa kubanskim cigaretama, dok Orača od 1. avgusta više definitivno nema ni na jednoj beogradskoj adresi.

Nastavak na Vesti-online.com...