Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Jan.2018, 15:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uručena nagrada "Lazar Trifunović" i priznanje DIUS

Stručne nagrade istoričara i teoretičara umetnosti - nagrada "Lazar Trifunović" i priznanje Društva istoričara umetnosti Srbije (DIUS) za 2017. godinu uručene su danas u galeriji "Artget" Kulturnog centra Beograda.

Nagradu "Lazar Trifunović" za objavljenu likovnu kritiku, esej, studiju ili osvrt na modernu i savremenu umetnost dobile su savetnica u Narodnom muzeju u Beogradu dr Dragana Kovačić za knjigu "Sedam otkucaja. Crtež u prostoru moderne" (Samizdat) i istraživač-saradnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << na Seminaru za studije moderne umetnosti Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Ana Bogdanović za istorijsko-umetničku studiju "Nekoliko razmišljanja o pogledu predmeta u slikarstvu Marka Čelebonovića", objavljenu u monografiji "Marko Čelebonović" (Galerija Rima).

Ova dva naslova su se iz obimne i kvalitetne prošlogodišnje tekstualne produkcije o modernoj i savremenoj umetnosti, prema mišljenju žirija, izdvojila po konzistentno sprovedenom i savremenom metodološkom pristupu, iznetim zaključcima kojima se dovode u pitanje, pomeraju ili proširuju dosadašnja tumačenja proučavanih oblasti, kao i po preciznim jezičkim artikulacijama.

Kovačić je istakla da je profesor Trifunović, čija je predavanja slušala i za koja se uvek tražilo "mesto više za stajanje", za nju bio nedostižan uzor i da ne smatra da se dobijanjem nagrade, koja nosi njegovo ime, primakla tom uzoru.

"Profesor Trifunović je bio sinonim onoga kako treba izraziti svoj stav i kako treba tumačiti modernu umetnost, ličnim, sugestivnim i otvorenim pristupom svima je davao mogućnost da sebe dalje izraze. Bio je jedan od onih mislilaca koji su, prenoseći svoje ideje, otvarali nove vidike u slušaocima", istakla je Kovačić.

Bogdanović je, podvukavši nemerljiv doprinos Lazara Trifunovića u proučavanju moderne umetnosti, naglasila da je za istoričare umetnosti važno da uporno i kontinuirano, bez kompromisa, teže da otkrivaju nove i ukazuju na skrivene, zanemarene i suptilne promene pogleda na stvarnost na koje ih podstiče umetnost i provocira da misle i razumeju kako savremenost tako i prošlost.

Žiri za nagradu "Lazar Trifunović" radio je u sastavu: Čedomir Janičić, muzejski savetnik Gradskog muzeja u Somboru, dr Maja Ćirić, nezavisna kustoskinja i dr Jasmina Čubrilo, vanredna profesorka na katedri Moderne umetnosti Seminara za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Priznanje DIUS-a za najbolju autorsku izložbu savremene likovne umetnosti u 2017. godini dobila je izložba "Slikari / ratnici / svedoci", koju je realizovao Muzej savremene umetnosti u Beogradu i Srpska akademija nauka i umetnosti.

Nagrada je uručena istoričarkama umetnosti, Žani Gvozdenović, autorki izložbe, i Mileni Marjanović, autorki segmenta o ratnim fotografijama.

Istoričarke umetnosti i kustoskinje Bojana Burić, Maida Gruden i Slavica Popov ocenile su da se nagrađena izložba izdvaja po muzeološki i dizajnerski elaboriranoj postavci, istraživanju koje je urodilo novim informacijama u oblasti istorije fotografije u Srbiji, dokumentarno potkrepljenoj interpretaciji umetničke scene u Srbiji na početku 20. veka kao i obuhvatnoj kataloškoj obradi dela ratnih slikara, koja je prvi put objavljena u okviru jedne publikacije.

Gvozdenović je objasnila da je njen pristup temi i koncepciji postavke bio da sve posmatra šire, da posmatra nastanak i nestanak srpskog impresionizma, ne samo kroz glavne protagoniste, već i širu scenu i pokazalo se, kako je primetila, da slikarstvo i umetnost ne mogu da opstanu bez konteksta u kome se dešavaju, tj, istorijskog trenutka.

"Izložba i katalog pokazuju višestruku kontekstualnost slikarstva u odnosu na istorijski trenutak kada su se dešavale najdramatičnije stvari iz srpske istorije, a u isto vreme se dešavao procvat i razvoj srpskog slikarstva. Spojila se najveća tragedija i najuzvišenija lepota", rekla je Gvozdenović Tanjugu, dodavši da je najdragocenije što su taj njen trud prepoznale kolege i nagradile je.

Marjanović je rekla da je, radeći na postavci, imala nekoliko ciljeva: da predstavi fotografije koje mogu da pariraju izloženim slikama, da pokaže da novinska fotografija nosi obeležje umetničkog dela, da dokumentarnošću fotografija o nezapamćenoj golgoti srpskog naroda dotakne emocije posetilaca i da ukaže na više od 100 godina trajanja fotografije u Srbiji posebno u štampi.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...