Izvor: RTS, 15.Jan.2012, 08:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uručena nagrada "Lazar Trifunović"
Za najbolju likovnu kritiku prošle godine proglašena studija o stvaralaštvu Branka Filipovića Fila, Save Stepanova, a za najbolju izložbu postavka Simone Čupić o Građanskom modernizmu.
Nagrada "Lazar Trifunović" za likovnu kritiku, prestižno stručno priznanje koje se dodeljuje od 1993. godine, uručena je Savi Stepanovu, a Simoni Čupić dodeljeno je priznanje "Društva istoričara umetnosti Srbije" za najbolju autorsku izložbu u prošloj godini.
Stepanovu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je nagrada dodeljena za studiju u monografiji o stvaralaštvu Branka Filipovića Fila, u izdanju Narodnog muzeja Crne Gore.
Priznanje "Društva istoričara umetnosti Srbije" Čupićevoj je dodeljeno za izložbu i prateću publikaciju "Građanski modernizam i popularna kultura u Srbiji (1818-1941)", koja je održana od 27. septembra do 20. oktobra u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu.
Žiri je kritičarski učinak Stepanova ocenio kao "nešto više" od obične likovne kritike.
Primajući nagradu koja nosi ime omiljenog i harizmatičnog profesora koga se svi sećaju sa uvažavanjem, Stepanov je rekao da mu je Trifunović uzor i da je bio čovek prepun znanja koji je imao neverovatnu strast prema umetničkim delima.
"Radimo u vremenima krize koja predugo traje, potrebni su nam oslonci kao što su Trifunović i Fila. Meni je nagrada pripala za tekst o Filipoviću koga izuzetno cenim, čije slikarstvo je jedna od najlepših tema kojima sam se bavio. Posle pedeset godina ponovo se aktuelizuje situacija kada su Trifunović i Filo gradili herojsko vreme naše umetnosti", kazao je Stepanov.
Dobitnica priznanja "Društva istoričara umetnosti Srbije" za najbolju autorsku izložbu u 2011. godini Simona Čupić zahvalila je Galeriji Matice srpske što su joj pružili šansu da progovori o Beogradu kroz autorsku izložbu.
"Poenta izložbe, za koju je Novi Sad imao sluha mada ona govori o Beogradu, i koju smo nazvali građanski modernizam, jeste da pokaže kako je to izgledalo između dva rata, kako je bilo pratiti sport, biti odeven, kako je Žozefina Bejker prošla kroz Beograd", kaže Simona Čupić.
Izložba obuhvata pedesetak radova - slika i crteža, portreta tadašnjih filmskih diva, autoportreta umetnika, građanskih enterijera i javnih prostora namenjenih zabavi, reprezentativne radove srpske istorije umetnosti te epohe.
Katalog izložbe, monografska studija, dragocena je analiza građanske modernosti u srpskoj umetnosti ovog perioda i uzbudljivo i stručno i produbljeno tumačenje odnosa građanskog modernizma i popularne kulture u Srbiji.
