Izvor: Večernje novosti, 16.Okt.2013, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Urgentni centar - srce zdravstva Srbije
NA kolicima, u hodniku ispred ambulante 10 Urgentnog centra, stariji čovek previja se od bolova. Ubledeo i mokar od znoja. Neko sa jedne od stolica uza sam zid, očigledno nameran da prekrati vreme, od prosede žene u iznošenom smeđem blejzeru, pokušava da sazna šta mu je. Bolesnik samo jače stegne vilicu. Po izrazu lica reklo bi se da u sebi psuje, i radoznalca, i svoju sudbinu. - Boli - zajauče nekoliko minuta kasnije, dok tehničar Slaviša Kostić pokušava da ga namesti u položaj za >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << snimanje rendgenom. Skoro će podne. Sala za reanimaciju obeležena brojem 13. Prazna. Nema pacijenata ni u hirurškoj ambulanti, ni u gipsari, niko ne čeka kod urologa... Na hodniku 20-30 ljudi, uglavnom za previjanje i kontrolni pregled. Ali začas ova slika može da se izgubi kao privid, i da nastane gužva nalik na mravinjak. - Ovde nema ni pauze, ni zatišja - objašnjava dr Zlatibor Lončar, direktor Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije. - Kada bismo stali samo dva-tri sata, ceo zdravstveni sistem Srbije bio bi u velikom problemu. Zdravstvo se ocenjuje po tome kakve su urgentna medicina i transplantacija. Od ta dva parametra zavisi da li ćemo ostati na poslednjem mestu u Evropi ili ćemo biti bolji.BROJKE 139.672 pregleda urađena su u UC od početka godine 13.500 ljudi bilo je na bolničkom lečenju 3.948 pacijenata je operisano U Urgentnom centru za 24 sata pomoć zatraži oko 1.000 ljudi. Dolaze zbog bolova u stomaku, glavobolje, problema sa srcem, plućima, preloma, perforacije tumora, zavezanih creva, u predinfarktnom stanju, sa krvarenjem u mozgu. Neki uzmu zembilj za pijacu, pa svrate samo da izmere krvni pritisak, ili nivo šećera u krvi. - Znaju da odavde neće biti vraćeni. U domovima zdravlja moraju da zakazuju pregled, pribavljaju upute. Tamo ne negoduju, a ovde „gube živce“ ako čekaju 10 minuta. Ne žalim se, sve probleme sami rešavamo, ali kao direktoru mi je najteže što Uregentni mora da radi i posao domova zdravlja i kliničko-bolničkih centara. A kao čoveka, poražava me kada neko vidi da je pacijent životno ugrožen i hoće pre njega kod lekara, samo zato što je pre došao. To govori o velikoj krizi morala. Od prijema, pa kroz specijalističke ambulante, do operacionog bloka, nema ni traga improvizovane bolnice na koju je Urgentni centar ličio pre samo godinu dana, kada je obeležio dve i po decenije od otvaranja: okrečeno je, čisto, čak se ne oseća ni onaj karakterističan miris bolnice. U međuvremenu su nabavljeni mobilni rendgen, operacioni stolovi i lampe, stubovi za laparoskopsku hirurgiju, aparat za prepoznavanje sepse, kreveti, dve nove hirurške sale, obnovljena intenzivna nega... Dr Lončar kaže: „Sve iz donacija“. U ambulanti za gastroenterologiju upravo završavaju jedan pregled, i već uvode drugog pacijenta. - Čiko, idemo na hirurgiju, prokrvarili ste - kaže mlada medicinska sestra čoveku u štrikanom vunenom prsluku. - Ne, ne na operaciju, nije sve za operaciju, umiruje ga.TENDERI NAS USPORAVAJU - NIJE besparica najteža bolest našeg zdravstva, nego loša organizacija - kaže dr Zlatibor Lončar. - Ovakvo stanje u zdravstvu nije održivo. Lično mislim da mladi doktori moraju i mogu da iznesu najveći teret promena. Ne treba da izmišljamo toplu vodu, samo da pošaljemo mlade u okolne i zemlje EU da vide kako se tamo radi, i da to ovde preslikamo. Mnogo toga mora da se promeni. Ne vidim nijedan razlog zašto se toliki novac daje domovima zdravlja i kliničko-bolničkim centrima koji ne rade svoj posao, a štedi se na onima koji povećavaju obim rada. Da li se tako čuva socijalni mir? Jedino KCS i još dve bolnice u Srbiji kupuju potrošni materijal po cenama nižim od onih koji je odobrio RFZO. Zašto tako ne rade i drugi? Tenderi nas usporavaju, u proseku traju pet meseci, u KCS - tri, ali ni to nije garancija da ćemo sve što nam treba dobiti na vreme. A ne možemo da dozvolimo luksuz da nečeg nema, jer ovde minuti odlučuju o životu. U TV programu za ranoranioce, dr Nada Macura iz Hitne pomoći tog jutra je „referisala“: Vojnomedicinska akademija imala je 420 hitnih pacijenata. Dan ranije bila je sreda. Tad je VMA dežurna, a u Urgentnom je pomoć zatražilo 420 pacijenata, 32 zadržano! - Ovde se izgara - kaže Biljana Lipovac, glavna medicinska sestra. U KCS je od 1979. godine, u Urgentnom od osnivanja. Napunila 34 godine radnog staža. - Svakog dana primimo 40 do 50 pacijenata na bolničko lečenje - dodaje Neša Banićević, glavni tehničar prijema. - Često nema dovoljno kreveta, pa ih smeštamo na pomoćne. U Urgentnom je ukupno 300 postelja. Toliko ih je bilo i kad je otvoren, 1987. godine. U međuvremenu je Beograd „porastao“, a pacijenti stižu iz cele Srbije. - Dogurala ja iz Sjenice, a ovde me, dobri ljudi, nisu odbili - priča Draga Vojnović. - Mnogo rade, a su svi ljubazni. Apartman deli sa Gordanom Grbović iz Beograda. Leže na najmodernijim bolničkim krevetima, same mogu da biraju položaj, na zidu TV. Imaju i kupatilo. - Ne plaćamo za ovaj komfor, a nismo došli preko veze - kaže Dragan Kepić, koji je smešten u susednom apartmanu. Njegov „cimer“ je Branislav Stefanović. Obojica iz Beograda. Zadovoljni su negom, odnosom lekara i osoblja, hranom... Iz ovog dela Urgentnog centra do operacionog bloka i intenzivne nege idemo pasarelom. Novi, plavi pod, antistatički, nova stolarija... - Ne sme da bude improvizacije, a u našem zdravstvu se stalno hvalimo da super improvizujemo. To znači da se nešto što je predviđeno za jednokratnu upotrebu koristi „iks puta“, steriliše se iako za to nije predviđeno, i tako se stvaraju izvori infekcije. A niko se ne pita koliko, onda, košta lečenje infekcije, antibiotici, bolnički dan, dijagnostika, laboratorijske analize. Urgentni centar KCS je najveći na Balkanu. Doktor Lončar priča da lekarima iz ove ustanove, kada na kongresima u svetu predstave medicinski teške slučajeve koje su rešili, ili obim posla, kolege „skidaju kapu“. A ovde? - U Srbiji se samo uspeh ne prašta!
Nastavak na Večernje novosti...
