Izvor: Blic, 01.Sep.2009, 09:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Urednici i novinari na vezi sa advokatima
Kakve će biti posledice izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju koje su juče tesnom većinom usvojene u Skupštini Srbije, videće se tek kada one počnu da se primenjuju u sudskoj praksi, kaže za „Blic" advokat Dušan Stojković, stručnjak za pravo medija. Izmene i dopune Zakona o javnom informisanju, koji je izazvao veliku polemiku u javnosti, usvojene su juče tesnom većinom u Skupštini - „za" je glasalo 125 od 249 prisutnih poslanika.
- Postoje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jaka protivljenja ovakvom zakonu, ali uprkos tome što se zakonodavac može shvatiti kao neko ko ograničava slobodu medija, ipak se pristupilo usvajanju zakona. Mislim da će svi mediji biti suočeni sa tim i svi će to morati da poštuju - kaže advokat Stojković.
On očekuje da u praksi to znači da će novinari i urednici biti u stalnom kontaktu sa advokatima i pravnicima pre objavljivanja informacija, kao i da će morati da prođu obuku da se upoznaju sa novim propisima.
- Videćemo da li će zakon imati efekat da odvraća novinare i urednike od objavljivanja rizičnih informacija, tačnije da li će uvesti autocenzuru - kaže advokat Stojković.
On napominje da će grešaka i dalje biti u novinarstvu i da to nijedan zakon ne može da promeni. Pitanje je kako će sada sud gledati na te greške koje su deo svakodnevnog posla.
- Sud jedini može da odredi koje su granice slobode izražavanja u Srbiji i sada, kada je zakon usvojen, jedino je sud dužan da se time bavi - navodi advokat Stojković.
Tadićev potpis
Predsednik Srbije Boris Tadić potpisao je juče izmene i dopune Zakona o javnom informisanju. Zbog različitih mišljenja u vezi sa usvojenim aktom, predsednik Tadić će pratiti efekte primene ovog zakona smatrajući da je sloboda medija pretpostavka slobodnog društva, saopštila je predsednikova Pres služba.
Sa druge strane, Vladimir Vodinelić, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta „Union", kaže za „Blic" da se novim izmena Zakon o javnom informisanju uklapa u neko drugo vreme i „jedan drugi pogled na medije koji je svojstven autoritarnim režimima".
- Moramo da se bavimo zakonom koga nije smelo da bude. On se uklapa u predstavu medijskog prava čiji je zadatak, pre svega, da štiti državu od medija, a nekad i neke druge centre moći. On je van demokratskog vremena u kome mediji predstavljaju neophodan konstitutivni sastojak demokratije, gde je prvenstveni zadatak medijskog zakona da medije štiti od vlasti - kaže profesor Vodinelić.
On navodi da niko nepristrasan neće osporiti da u našoj medijskoj sferi ima mnogo toga neprihvatljivog, što ne predstavlja samo kršenje postojećeg medijskog zakonodavstva nego i elementarnih pravila profesije sadržanih u kodeksima novinarske etike.
- Čini mi se da će se sa ovakvim izmenama zakona stvoriti teže posledice, nego sa sadašnjim nepovoljnim stanjem medijske delatnosti - kaže profesor Vodinelić.
Presudne glasove za prolaz izmena i dopuna Zakona o informisanju juče je dala Liberalno-demokratska partija, ali i poslanici PUPS i Vladan Batić iz DHSS, koji su se u poslednjem trenutku predomislili i glasali za izmene zakona. Koliki je juče bio značaj svakog glasa, pokazuje i primer Nikole Krpića, poslanika PUPS koji nije glasao za zakon zato što, kako tvrde u njegovoj stranci, nije stigao da u prvih 15 sekundi od proglašenja glasanja pritisne odgovarajuće dugme na tastaturi i njegov glas nije evidentiran na kontrolnoj tabli.
Vladan Batić je odluku da ipak glasa „za" objasnio činjenicom da je amandmanskom korekcijom teksta došlo do „suštinskog poboljšanja zakona". Batić je, da podsetimo, dan ranije, u nedelju, sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem potpisao sporazum o zajedničkom delovanju dve partije u Skupštini Srbije.
Jedini poslanik koji je odbio da uđe u skupštinsku salu tokom glasanja je Riza Halimi, poslanik manjina. Sednicu je nakon usvajanja zakona u načelu napustio 21 poslanik kluba „Napred Srbijo", ocenjujući da je izgubljena bitka opozicije protiv zakona. Posle njihovog izlaska, u sali je ostalo 225 poslanika i zakon u celini je komotno usvojen sa 125 glasova, protiv je bilo 88, uzdržanih 11, dok jedan poslanik nije glasao.
Izmene zakona podržali su koalicija „Za evropsku Srbiju", G17 plus, PUPS, sem Krpića, Poslanička grupa manjina, sem Halimija, samostalni poslanici Jovan Damjanović i Vladan Batić i LDP, sa izuzetkom poslanika Vesne Pešić i Žarka Koraća. Iz vladajuće koalicije, SPS bila je uzdržana, a Jedinstvena Srbija se našla na strani opozicije, koja je glasala protiv.
Skupština je usvojila amandmane koje je priložila poslanica Marine Tolin iz Srpske radikalne stranke, kojima se ukida obavezan depozit za osnivanje medija i zabrana rada medija u slučaju blokade računa duže od 90 dana. Vlada je amandmanima prepolovila kazne za neobjavljivanje impresuma, nepoštovanje obaveze da glavni i odgovorni urednik ima prebivalište u Srbiji, objave informacija koje ugrožavaju ishod kriviènog postupka i neobjavljivanje ispravke.
Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe „Za evropsku Srbiju", ocenila je da nije neobično to što je LDP podržala zakon, ističući da je cilj vladajuće koalicije i bio da dobije što veću podršku.
Čedomir Jovanović, šef poslaničkog kluba LDP, izjavio je da amandmani na kojima su insistirali menjaju karakter zakona, što je dogovoreno sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije, OEBS i Vladom Srbije, ali je istakao da se „ovde, pre svega, radilo o pitanju evropske budućnosti zemlje i orijentacije našeg društva". Odgovarajući na pitanje zašto su dva poslanika LDP Vesna Pešić i Žarko Korać glasali protiv izmena zakona, Jovanović je rekao da je pravo svakog poslanika tog kluba da glasa u skladu s ličnim uverenjem.
Kazne do 20 miliona dinara
- U slučaju izdavanja glasila koje nije upisano u Registar, nadležni javni tužilac dužan je odmah da pokrene postupak za privredni prestup, a nadležni sud u roku od 12 sati da privremeno obustavi izdavanje glasila. Ukoliko ne poštuje zabranu i izdaje glasilo koje nije upisano u Registar, osnivač javnog glasila može biti kažnjen novčanom kaznom do dvadeset miliona dinara, a odgovorno lice u glasilu sa dvesta hiljada do dva miliona dinara.
- Kazne za kršenje pretpostavke nevinosti i objavljivanje informacija koje mogu ugroziti razvoj maloletnika vezane su za tiraž i prihod od oglasa novine onog dana kada je prekršaj napravljen, a ako je informacija objavljena na naslovnoj strani, kazna može biti i sedmodnevni prihod. Tako ona može da iznosi 25-100 odsto zbira vrednosti ukupno prodatog tiraža isporučenog na dan objavljivanja informacije i vrednosti prodatog oglasnog prostora u tom broju, a u slučaju elektronskog glasila 25-100 odsto oglasnog prostora za dan u kome je objavljena informacija. Odgovorno lice u osnivaču glasila i odgovorni urednik mogu biti kažnjeni sa 200.000 do dva miliona dinara.
- Kazne za ostale prekršaje povećane su sa sadašnjih 30.000-200.000 dinara na milion do deset miliona dinara za glasilo, odnosno 100.000 do milion dinara za odgovornog urednika.
Novinarska udruženja jednoglasno osudila usvajanje izmena zakona o informisanju
Dugotrajne posledice za medije
Beogradski centar za ljudska prava ocenio je da izmene i dopune Zakona o javnom informisanju sadrže mnogobrojne nedostatke, pa će zbog toga dugo imati posledice na medijskoj sceni Srbije. „Razumljiva je potreba da se medijska scena u Srbiji uredi i spreči divljanje neodgovornih urednika, novinara i vlasnika sredstava informisanja koji se ne ustežu da vređaju čast i ugled pojedinaca i grupa. Međutim, Centar smatra da se to moglo postići doslednom i progresivnom primenom postojećeg zakonodavstva", navodi se u saopštenju.
NDNV: Utrt put ućutkivanju neposlušnih
Nezavisno društvo novinara Vojvodine zatražilo je od vlasti u Srbiji da ispuni obećanje i potpuno reformiše medijsko zakonodavstvo, uključujući i donošenje hitnih izmena juče usvojenog Zakona o informisanju. NDNV je skrenuo pažnju da mediji postoje i izvan Beograda i da su ti mediji najčešće na meti lokalnih moćnika, zbog čega NDNV izražava bojazan da će ionako veliki broj tužbi protiv lokalnih i regionalnih medija „sada drastično biti uvećan, sa ciljem da se neposlušni mediji jednom za svagda ućutkaju".
Gaće: NUNS protiv bilo kakve zabrane
Nadežda Gaće, predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, kaže da to udruženje nema razloga ni za veliko oduševljenje, niti za razočaranost.
- Za nas je sporno da se medijima koji krenu sa štampanjem a nisu registrovani u roku od mesec dana automatski zabranjuje rad. NUNS je protiv bilo kog oblika zabrane. Izreci kaznu, a nemoj da zabranjuješ. Ko bude pisao objektivno, nema razloga za strah od autocenzure - kaže Gaće.
Smajlović: Antievropsko uvođenje drakonskih kazni
Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije, kaže da je antievropski uvoditi drakonske kazne i tako omogućiti da novina bude ugašena ili saterana u bankrot.
- Takav zakon postoji, ali u Tadžikistanu, a nas svrstava među najrestriktivnije u Evropi, vodi u autocenzuru i uteruje strah novinarima - kaže ona.
.jpg)
