Izvor: Blic, 04.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uranak bez smisla
Ovih se prazničnih dana po ulicama i televizijskim ekranima valjala neka neobična gomila ljudi. Njih nekoliko hiljada, uglavnom zabrinutih za svoje buduće penzije, pokušavali su da spasu obraz srpskog sindikalnog pokreta, ako tako nešto još uvek postoji. Jedan se sindikat, čak, duhovno samoukinuo proglašavajući prvomajske demonstracije – ili kakvo drugo obeležavanje jednog od najznačajnijih datuma moderne civilizacije – nepotrebnim.
Sindikalna kultura, tako, zauvek >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je nestala u Srbiji, zemlji bez vlade, bez strategije, bez vizije. Otkud ova tema na kulturnoj rubrici? Otud što je sindikalna, radnička solidarnost neraskidivo vezana sa civilizacijskim napretkom, a to, valjda, spada na kulturne strane. Uostalom, ljudska solidarnost, milosrđe i empatija, temelji su svake kulture.
I, osim toga, proslava Prvog maja – međunarodnog dana rada, spada ovamo; a gde drugo, uostalom?
Kada smo, onomad, zatrli sve što je ostalo od liberalnog titovskog komunizma, stradao je i Prvi maj, stvar kudikamo starija i značajnija od državnog socijalizma bilo koje, pa i SFRJ-vrste. Nije ni čudo: sinidikati su kod nas uvek bili sredstvo da se aparatčici na mala vrata ubace u podelu moći, o polutkama da ne govorimo – to bejaše jedna od poluga ekonomskih besmislica zbog koje je ona zemlja propala, o ova nikako da se saobrazi sa svetom.
Prave sindikalne tradicije ovde, zapravo, nije ni bilo. Otuda su zauvek nerazumljivim ostali filmovi poput „F.I.S.T"-a, najbolje dramske uloge (!) Silvestera Stalonea, „Norme Re" sa veličanstvenom Seli Filds u naslovnoj roli ili knjige (i filma) „Poslednje skretanje za Bruklin", Hubert Selbija Juniora, naslova koji je završio u znamenitoj erotskoj biblioteci, možda baš zbog toga što suštinu stvari nismo razumevali.
U savremenom svetu, tajkuni, vlasnici, direktori i šefovi najviše se plaše sindikata. Kod nas, oni mogu mirno spavati: ovde ne funkcioniše ni udruženje potrošača. Onih nekoliko stvarnih vlasnika Srbije – klub 50 – za Prvi maj mogu otići na tenis ili na splavove: prvomajski uranak samo je drugo ime za preteranu konzumaciju crvenog mesa.
Kultura (uljudba, rekli bi u susedstvu), međutim, počinje sa ljudskom emancipacijom.
Može se početi i Prvog maja.
„Ili bilo kog drugog", rekao bi Džoni Štulić.
