Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Jun.2022, 12:58

Upravljamo li efikasno otpadom od hrane? (AUDIO)

Prema podacima izveštaja Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, u domaćinstvima u Srbiji godišnje se baca 83 kilograma hrane po glavi stanovnika, što je 9 kg više od svetskog proseka. Od skoro tri miliona tona komunalnog otpada koliko se godišnje generiše, čak 40 odsto čini biootpad u koji ulazi i otpad od hrane. Korišćenje tog otpada u energetske svrhe i dalje predstavlja neiskorišćeni potencijal, ukazuju stručnjaci.

Nedostatak podsticaja, nizak >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nivo znanja i nezainteresovanosti preduzeća i zdravstvenih ustanova su tri glavne prepreke odgovornom upravljanju otpadom od hrane, po mišljenju više od 80 odsto ispitanika koji dolaze iz ovih sektora.

Istraživanje o informisanosti velikih generatora otpada od hrane predstavljeno je nedavno na konferenciji „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane“, a jedna od glavnih preporuka jeste uvođenje obaveze razdvajanja otpada za sve koji dnevno prave ili služe više od 50 obroka.

Ono što svi za početak treba da preduzmemo jesu mere prevencije, kako ne bismo bacali stvari koje su još uvek resurs i mogu se upotrebiti, kaže pomoćnica ministra zaštite životne sredine Sandra Dokić.

Na skupu koji su organizovali NALED i kompanija Eso Tron, uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ, istaknuto je da se većina otpada od hrane i dalje najčešće transportuje na deponiju.

Na drugom mestu služi za ishranu životinja, a zatim i za kompostiranje, dok je korišćenje otpada u energetske svrhe i dalje najređi oblik prerade. I neiskorišćeni potencijal.

U okviru projekta sakupljeno je više od 1.300 tona otpada od hrane, koji je predat na tretman za dobijanje biogasa, čime je sprečeno emitovanje više od 750 tona ugljen dioksida, istakao je direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović.

On je poručio i da bi se, kada bi ovakva praksa postala redovna, zaustavili procesi truljenja organskih jedinjenja na deponijama koji uzrokuju i do 300 požara godišnje.

Ovakve izazove nemoguće je rešavati bez angažovanja javnog, privatnog i civilnog sektora, a značaj ovog projekta najviše leži u tome što se kroz angažman sva tri sektora došlo do predloga i rešenja od kojih i privreda ali i ukupno društvo mogu imati koristi – ocenila je nacionalna koordinatorka GIZ-a Zorica Bilić.

Učesnici skupa ukazali su i na potrebu dodatne edukacije svih korisnika i generatora otpada u sistemu, kao i racionalnije nabavke namirnica u domaćinstvima, te uvođenje olakšica za velike trgovinske lance kako bi se podstakli da doniraju robu koja je pred istekom roka.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...