Izvor: Southeast European Times, 26.Okt.2011, 21:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Upozorenje MMF-a oko ekonomije na Kipru

Fond upozorava Kipar da reaguje brzo i da odagna strahove da će mu možda biti potreban paket spasa.

26/10/2011

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine -- 26.10.2011.

Stagnantnoj ekonomiji Kipra -- oslabljenoj padom prihoda, kreditnog rejtinga i bankama koje su izložene grčkim dužničkim nedaćama -- potrebne su hitne mere, upozorio je MMF posle 11-dnevne posete ovog meseca.

Zamenik direktora Odeljenja MMF za Evropu Erik Jan de Vrijer >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << rekao je da Fond smatra da je situacija zabrinjavajuća.

„Činjenica da vlada nema pristup tržištima kapitala vrlo je ozbiljna, a tome dodatno doprinose rizici u bankarskom sektoru“, rekao je on.

Zbog strahovanja da bi Kipru na kraju ipak mogao da bude potreban paket spasa, de Vrijer kaže da prvi prioritet mora da bude suzbijanje problema, a glavni među njima je prekomerna javna potrošnja.

MMF je upozorio Kipar da ne popusti pred zahtevima za povećanjem plata radnika, ali i da zamrzne beneficije, s obzirom na nepromenljivu prognozu ekonomskog rasta za ovu godinu i pad od 1 odsto u 2012.

„Ima vremena i prilike da vlada preduzme odlučne korake da izbegne mogućnost pogoršanja tih problema“, rekao je de Vrijer.

Kiparska vlada, koja prati nagli pad Grčke, otišla je dalje od smanjenja plata i sada ograničava budžet za usluge kao što su dečiji dodaci i finansijska pomoć studentima.

Suočena sa porastom troškova pozajmljivanja, vlada se obratila Rusiji -- zemlji koja je prisutna na Kipru kao investitor -- za četvorogodišnji kredit u iznosu od 2,5 milijarde evra.

MMF smatra da to neće mnogo pomoći, jer je kiparska „dilema oko javnih finansija“ pogoršana eksplozijom municije u julu, zbog koje je prestala da radi glavna elektrana na ostrvu, a ekonomija se privremeno našla u zastoju.

„Vlada je odredila ambiciozne ciljeve koji bi doneli veliko smanjenje deficita u 2012. i izbalansirani budžet u roku od tri godine“, rekao je šef misije MMF Ves Mekgru.

„Smanjenje deficita za 7 odsto BDP 2011. godine potrebno je da bi se zaustavio brz rast javnog duga“, rekao je on.

Međutim, vlada neće uspeti da ostvari izbalansirani budžet, a Kiprani će u praksi biti primorani na skromniji život, sa manje socijalnih usluga.

Neki domaći analitičari, kao što je Andreas Teofanos sa Univerziteta Nikozije, kažu da situacija nije tako teška i upozorava protiv štednje poput one u Grčkoj, koja je zemlju gurnula u još veću recesiju.

„Imamo uobičajeni problem potrošnje u javnom sektoru. Potrebni su nam novi pokretači rasta. Ako nastavite da vodite ekonomsku aktivnost merama štednje ... pogoršaćete stvari“, rekao je Teofanos za SETimes.

Profesor finansijske ekonomije na Univerzitetu Lejčester Panikos Demetriades izjavio je za SETimes da je vladin plan za smanjenje deficita pouzdan, ali da bi trebalo da bude pažljiva da ne pretera u tome.

„MMF u poslednje vreme priznaje da preterana štednja koja se prebrzo primenjuje štetno utiče na rast, što može da potkopa uspeh bilo kog plana za smanjenje deficita", rekao je Demetriades.

„Grčkim planom nisu u potpunosti uzeti u obzir negativni efekti štednje na rast, vladine prihode i nezaposlenost“, rekao je on

Obojica analitičara složili su se da je Rusija zaklon, zato što mnoge ruske kompanije imaju sedište na Kipru, zbog malih korporativnih poreza i sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

„Da smo uzeli kredit na otvorenom tržištu koštalo bi mnogo više“, rekao je Teofanos .

„Da je Kipar bio primoran da pozajmljuje iz Evropskog fonda finansijske stabilnosti, došlo bi do pritiska Nemačke i Francuske da se poveća poreska stopa, što bi naštetilo ruskim interesima i kiparskoj ekonomiji“, rekao je Demetriades.

Teofanos je potvrdio da i Rusija promoviše svoje interese na Kipru. „Niko ne daje 2,5 milijarde evra, a da ne dobija ništa zauzvrat.“

Nastavak na Southeast European Times...