Izvor: Politika, 01.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Upoznajte svoje gene
Umesto gledanja u zvezde, u karte, šoljicu kafe ili razgovora sa vidovnjakom, evo novog, pouzdanijeg i nešto skupljeg načina da saznate svoju sudbinu. Uzmite onaj štapić za bebe sa pamučnim vrhom, stavite ga usta, a potom, posebno zapakovanog, pošaljite ga na jednu od zasad u tu svrhu dve raspoložive adrese. Jedna je na Islandu, druga u Americi. U prvom slučaju, izveštaj o sudbini stići će za četiri do šest nedelja, u drugom za dva dana.
U koverti koju ćete dobiti biće, u stvari, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << samo šifra za "otključavanje" nalaza o vama na Internetu. A tamo se, iza nekoliko sigurnosnih brava (bar tako tvrde), nalazi vaša genetska slika iz koje su eksperti prethodno pročitali kolika je verovatnoća da vas pogodi infarkt, da dobijete rak, dijabetes, Parkinsonovu bolest ili nešto slično što vas neće obradovati.
Ili će vam izveštaj pružiti novo samopouzdanje. U svakom slučaju, dobrodošli u vrli novi svet genetskog biznisa i budite oprezni u novom etičkom minskom polju, u kome se još ne zna ko će biti vodiči: da li filozofi, naučnici ili – preduzetnici.
Ovi poslednji su započeli igru: u ovom momentu dve kompanije, jedna osnovana tek ovih dana, a druga u ovoj oblasti već deset godina, ponudili su širokoj publici novu uslugu – ličnu genetsku analizu.
Najviše publiciteta dobio je poduhvat pod nazivom: 23endmi (23andMe.com), možda zato što je iza njega internet-gigant Gugl (zvanični osnivač firme u koju je uloženo 3,9 miliona dolara je En Vojćicki, supruga koosnivača Gugla Sergeja Brina).
Na efektno dizajniranom veb-sajtu, 23endmi nudi da za 999 dolara otkrije kakve su nam bolesti u nasleđe ostavili roditelji i ostali rođaci, kao i kolika je verovatnoća da se aktivira taj genetski okidač. "Geni nisu samo biološki plan – oni su i istorijski dokument koji je kroz generacije menjan i dopunjavan", kaže se u ponudi koja, između ostalog, reklamira i mogućnost da se naša genetska slika uporedi sa planetarnom bazom genetskih uzoraka i tako se sazna odakle nam potiču preci stotinama generacija unazad.
Drugi trenutno aktivni akter u genetskom biznisu je kompanija Dekod genetiks sa Islanda (decodeme.com), koja sličnu uslugu obećava za 985 dolara. Najzad, Navigenis (navigenics.com) će za 2.500 dolara od januara prodavati lični genetski "zdravstveni kompas".
Nema sumnje da su ovo samo prve laste koje nastoje da profitiraju od rastuće količine genetskih informacija otkako su naučnici završili bazičnu genetsku mapu čoveka, a informatička tehnologija omogućila da se ona veoma brzo pretražuje i upoređuje. Ljudi kao vrsta su 99,9 odsto genetski identični, ali u preostalih 0,1 odsto sadržano je oko deset miliona genetskih kodova čije kombinovanje čini da na svetu ne postoje dve identične ličnosti.
Od oko tri milijarde genetskih "slova", genetski biznis je dakle usredsređen na pomenutih deset miliona takozvanih "snipetsa" – pri čemu nije toliko problem ono što se iz njih može pročitati, nego šta nam to znači. Genetski eksperti su, naime, skeptični: 80 odsto tih informacija "nema nikakvu praktičnu primenu", tvrde, uz obrazloženje da se dijagnoza sa istom težinom može postaviti i najobičnijom posetom lekaru.
Ali, čak i da su pouzdane – a genetika je isuviše komplikovana da bi to bilo moguće – genetske informacije nameću mnoštvo praktičnih i moralnih dilema. Kako, primerice, postupiti u situaciji kada ste, posle analize, saznali da imate genetsku "tempirnu bombu" koju ste, najverovatnije preneli i na svoje dete? Da li mu to saopštiti? Da li ono to zaista želi (i treba) da zna?
Reč je zaista o "neistraženoj teritoriji". Genetski nalazi se zasnivaju na uporednim podacima za populaciju koja ima neku bolest sa populacijom koja je nema. To pak ne znači da je konkretna genetska informacija relevantna za svakog pojedinca. Ako, recimo, imate gen koji izaziva određen tip raka, to ne isključuje da u isto vreme možda nemate još pet drugih gena koji vas od toga štite. Šta, uostalom, znači informacija da imate "68 odsto šansi" da vas strefi infarkt. Medicina kaže da je za to u svakom slučaju predisponirano oko 40 odsto ljudi. Svakodnevno smo, na primer, upozoravani da pušenje povećava rizik da ćemo umreti pre roka, a duvanska zavisnost sigurno nema jaku vezu sa genetskim kodom.
Nauka očigledno napreduje brže od naše sposobnosti da se tome prilagodimo, tehnologija nam efikasnije nameće svoju etiku nego što mi uspevamo da nametnemo etiku tehnologiji. Bićemo, očigledno, uskoro u stanju da o sebi znamo više nego što nam treba, ali nisam siguran da će nas mogućnost da se vidimo u genetskom ogledalu usrećiti. Sudbina je lutrija u organizaciji Slučaja koga smo proglasili za Boga – i bolje je da tako i ostane.
[objavljeno: ]
