Izvor: Vesti-online.com, 24.Okt.2013, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Upodobljavanje Čede

Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović zaista nema sreće. Bez obzira na to što firma njegove žene dobija isplative kredite preko Fonda za razvoj ili što se preplanulog i razgolićenog tela slika negde na Andima ili Himalajima, ili što letuje na najskupljim destinacijama i što mu nabildovani mišići "paraju" firmirana odela, tek njegov nemirni duh ne može biti zadovoljen običnim potrošačkim avanturizmom. Surova je činjenica da ambicija da se vlada ili, kako on kaže, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << menja Srbija, neće desiti pod Jovanovićevom palicom, iako po njegovoj recepturi.

Jelena Arsenović

Sa svojom beskompromisnom proevropskom politikom, sa zastupanjem liberalno tržišnih principa u ekonomiji i kapitulantsko realističnim pristupom predaje Kosova i Metohije, Čeda se uglavnom vrti oko cenzusa.

Da apsurd bude veći, na poslednjim izborima, u maju prošle godine, LDP nije uspeo da pređe cenzus u Beogradu i Vojvodini, sredinama koje važe za pretežno građanske i najsklonije Jovanovićevom idealizovanju Evrope i apsolutnog prepuštanja zakonima tržišta.

Kada je, međutim, tu istu politiku preuzeo Aleksandar Vučić, bivši radikal je doživeo popularnost kakva se ne pamti još od Slobodana Miloševića i njegovih socijalista u prvim godinama višestranačja u Srbiji. Ona je, doduše, upakovana u oblandu beskompromisne borbe protiv korupcije, ali je njena suština upravo u postulatima političkog angažmana čelnika LDP - promenom Ustava i pravno-formalno svesti državu na granice bez Kosova jer, kako reče čelnik LDP-a posle razgovora sa prvim potrpredsednikom, Srbija "više nema šta da traži na Prokletijama"!

Da sam na Čedinom mestu, baš bi mi bilo krivo. Izjedala bi se od nerviranja. Zato se ja i meni slični kratkog fitilja ne bavimo politikom, dok Jovanović, sada sa već višegodišnjim političkim iskustvom, uspeva da prikrije razočaranost, istovremeno se upodobljavajući dominantnim naprednjacima.

Ne insistira, ili ne tako upadljivo, na tome da je Vučić preuzeo njegovu politiku. Tek, tu i tamo, on i logoreični Bojan Đurić pomenu tu činjenicu, ali više da bi opravdali manjak kritičkog pristupa prema vladajućem režimu, nego da bi pripisali sebi autorstvo nove naprednjačke politike.

Ako bi se suviše insistiralo na ovom drugom, to bi gomilu naivnih (što ih ne opravdava) sledbenika SNS-a moglo da otrezni i uspori u idealizovanju novog političkog vođe. Logika, čak i za takve idolopoklonike, nije nešto preteška. Otprilike ide ovako - ako podržavam sve što Aca Vučić kaže, a on govori sadržinski isto kao i Čeda, da li to znači da ja podržavam LDP i omraženog Jovanovića? Pošto je potvrdan odgovor neminovan, ali i neprijatan, otud se takve opcije upitanosti maksimalno izbegavaju, po istoj onoj recepturi po kojoj režimski mediji ne daju prevelik prostor za Sonju Biserko, Natašu Kandić ili Jelenu Milić dok ove primadone haške Srbije hvale poteze naprednjačke vlasti.

To previše glasno izgovaranje - naprednjaci su preuzeli moju politiku - moglo bi ne samo da osvesti neke birače, već i da Vučića do te mere iznervira da odustane od kalkulacije sa LDP-om. Čak i kada bi mu samo ta partija, sa jedva pređenim cenzusom, bila dovoljna za formiranje buduće vlade.

Ovako, tiho, pod izgovorom da se nastoji stvoriti državni konsenzus oko ključnih tačaka budućeg razvoja zemlje, prvi potpredsednik započinje razgovore upravo sa Jovanovićem.

Naprednjaci će vam reći, sa najslabijim sagovornikom, jer kao i na našem mitingu u Areni, glavni dolaze na kraju.

Nemojte da im verujete. Jovanović im je sada najpouzdaniji mali partner. Politike im se poklapaju i obe stranke i oba lidera po meri su zapadnih ambasada. Za sada.

Nastavak na Vesti-online.com...