Izvor: B92, 04.Maj.2012, 02:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Upisivali duplo više studenata
Beograd -- Pojedine visoke škole, među kojima su i državne, upisivale su u prethodnom periodu dva puta više studenata od kvote koja je određena akreditacijom, piše Danas.
To je samo jedan od razloga zbog koga neke visoke škole sada nisu dobile "zeleno svetlo" Komisije za akreditaciju.
Od ukupno 50 visokih škola strukovnih studija, koje su učestvovale u drugom krugu akreditacije, 35 visokih škola je akreditovano, a 13 ustanova je dobilo akt upozorenja. Donošenje odluke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << o akreditaciji je odloženo za dve visoke škole, jer ustanova ne može da bude akreditovana ako nema akreditovane studijske programe. Akreditovano je i 145 studijskih programa, 47 programa je dobilo akt upozorenja, a za devet je odložena odluka, navodi za Danas Vera Vujčić, predsednica Komisije za akreditaciju.
"Da bi dobile akreditaciju, ustanove koje su upisivale više studenata od broja za koji su akreditovane, moraće da se obavežu da više to neće činiti. Komisija ne može da proverava koliko studenata upisuju, to bi trebalo svake godine da radi Ministarstvo prosvete i inspekcija. Jedan broj vaspitačkih škola je dobio akt upozorenja, jer je 2010. promenjen Zakon o visokom obrazovanju, po kome ustanova mora da ima najmanje 20 nastavnika sa punim radnim vremenom. Pošto su to državne škole, one će morati u saradnji sa Ministarstvom da „pojačaju" broj zaposlenih kako bi ispunile zakonski uslov", objašnjava Vujčićeva razloge zbog kojih su visoke škole, akreditovane 2007, sada dobile akt upozorenja.
S druge strane, neodgovarajuće kompetencije nastavnika i nedovoljan broj časova aktivne nastave, neki su od razloga zbog kojih su studijski programi pod aktom upozorenja. Ona ističe da ustanove imaju rok do šest meseci da otklone nedostatke, kako bi u junskom roku mogle da upišu narednu generaciju brucoša.
"Upis nove generacije uslovljen je akreditacijom. Da li će ustanove čiji su studijski programi pod aktom upozorenja moći da upišu narednu generaciju studenata, pitanje je koje prevazilazi nadležnosti Komisije za akreditaciju. Naš stav je da budući studenti upisuju samo akreditovane studijske programe na akreditovanim visokoškolskim ustanovama", poručuje Vujčićeva.
Ona podseća da se akreditacija ustanova i studijskih programa odvija svakih pet godina i da su u ponovnu akreditaciju ušle visoke škole koje su kroz ovaj postupak prošle 2007. Vujčićeva ocenjuje da je stanje na visokim školama "mnogo bolje nego pre pet godina", jer je tada prema odluci Komisije čak trećina škola odbijena, a trećina je dobila akt upozorenja, dok su sada akreditovane dve trećine ustanova.
