Izvor: Southeast European Times, 06.Jan.2014, 16:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Upis u matične knjige za svu decu na Balkanu

Države i nevladine organizacije na Balkanu donose mere da se to pravo realizuje i tako se smanji opasnost da deca postanu žrtve trgovine ljudima.

06/01/2014

Marina Stojanovska za Southeast European Times iz Skoplja -- 6.1.2014.

Zemlje Balkana trude se da obezbede izdavanje izvoda iz matičnih knjiga rođenih svoj novorođenoj deci, sa ciljem smanjivanja broja neupisanih rođenja, tako da više dece može da dobije pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << i socijalnim davanjima i smanji se njihova izloženost opasnosti od trgovine ljudima.

Stručnjaci kažu da je, po Konvenciji UN o pravima deteta, upisivanje dece po rođenju u matične knjige ljudsko pravo i da zanemarivanje istog može da naškodi njihovoj dobrobiti.

„Deca su u mnogo većoj opasnosti od trgovine ljudima zato što je nemoguće na pravi način ustanoviti njihov identitet“, saznaje SETimes u nevladinoj organizaciji Open Gate iz Skoplja, koja pomaže žrtvama trafikinga.

Na Kosovu, više od osam odsto dece nije upisano u matične knjige, a većinu te dece čine Romi, Aškalije i Egipćani.

Kako bi se pristupilo rešavanju tog problema, ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova je, zajedno sa EU, pokrenulo kampanju informisanja roditelja, da ih podstakne da svoju decu po rođenju upišu u matične knjige.

Ministarstvo kaže da će ove godine organizovati još jednu informativnu kampanju kako bi se objasnile prednosti upisivanja dece u matične knjige, kao i posledice ukoliko se to ne uradi.

„Neupisivanje dece u matične knjige može da dovede do raznih problema, počevši od neimanja ličnih isprava“, stoji u saopštenju ministarstva unutrašnjih poslova koje je dobio SETimes .

U Makedoniji je vlada nedavno formirala međusektorsku grupu, u kojoj su ministarstvo unutrašnjih poslova i ministarstvo rada, kao i predstavnici službi koje vode matične knjige. Zadatak te grupe biće da formuliše bolje načine da se roditeljima pomogne da upisuju svoju decu.

Pre nego što je vlada počela na tome da radi, međutim, građansko društvo je počelo aktivno da se bavi pitanjem neprijavljene dece i krenulo da prikuplja podatke o razmerama tog problema.

Imajući, međutim, u vidu problem da se ustanovi identitet deteta, pomoć nevladinih organizacija može da uživa samo stotinak dece svake godine. Do početka 2014, više od 500 romske dece dobilo je izvode iz matične knjige rođenih, kaže Sarita Jašarova, predsednica skopljanske nevladine organizacije LIL.

„Vršimo obilaske od vrata do vrata na lokacijama gde su identifikovane porodice koje ne prijavljuju svoju novorođenu decu“, kaže Jašarova za SETimes.

Jašarova kaže da nevladini aktivisti pokušavaju da objasne roditeljima da bez ličnih dokumenata, deca praktično ne postoje za državu i da su time u opasnosti da postanu žrtve trgovine ljudima.

Više dece, starosti od 13 do 17 godina, koje su bile žrtve trafikinga, nisu imali nikakve dokumente, tvrdi Open Gate.

„U tim slučajevima ustanovljeno je da niko u porodici ne poseduje lične isprave“, tvrdi ta organizacija.

Protesti u Bosni i Hercegovini povodom isteka zakona posle kog je na hiljade beba ostalo bez izvoda iz matične knjige rođenih. [AFP]

U Srbiji, kancelarija ombudsmana procenjuje da je 30.000 lica bez ličnih dokumenata, od čega 6000 nije upisano u matične knjige rođenih.

„Ti ljudi mogu da postanu žrtve trgovine ljudima, ali bi i jednog dana mogli da se nađu na drugoj strani zakona. Nemaju zdravstveno osiguranje, ne mogu da se zaposle i nemaju pravo glasa na izborima“, stoji u saopštenju koje je SETimes dobio od ombudsmana Saše Jankovića.

Parlament Srbije letos je usvojio amandmane na zakon kojim se reguliše rad državnih institucija, po kojima građani mogu da dobiju lične karte bez da podnesu izvod iz matične knjige rođenih ili potvrdu o prebivalištu.

Prema izmenama i dopunama pomenutog zakona, državni službenici dužni su da evidentiraju njihove informacije.

Janković kaže da očekuje da će te promene biti delotvorne i da će omogućiti deci da dobiju naknade i pomoć na koje imaju pravo.

U Turskoj, stopa neprijavljene dece opala je sa 26 na 6 odsto u periodu između 1993. i 2008. godine, kaže Ismet Koč, stručnjak za demografska pitanja pri Institutu za proučavanje populacije u Ankari.

„Međutim, uprkos tog relativnog poboljšanja, 360.000 od ukupno šest miliona dece mlađe od pet godina još uvek nije upisano u matične knjige“, kaže Koč za SETimes.

On kaže da je problem najizraženiji kod porodica sa niskim primanjima i onima gde majke imaju nedovoljno škole, prvenstveno kod Roma i Kurda.

Ipak, pošto je zdravstvo u Turskoj besplatno za mlađe od 18 godina, cilj informativnih kampanja u Turskoj koje su se sprovodile kroz zdravstvene ustanove bio je da se u matične knjige upišu sva deca do pete godine života.

Shodno tome, Turska je 2010. godine uvela sistem porodičnih lekara, kako bi ubedila roditelje da svoju decu odmah po rođenju upišu u matične knjige.

Nevladine organizacije u Bosni i Hercegovini (BiH) procenjuju broj neprijavljene, uglavnom romske dece, na između pet i deset hiljada, dok neki tvrde da je taj broj i do 100.000.

„Ne možemo da kažemo zbog čega su takve osobe još uvek bez odgovarajućih ličnih karti, jer je to u nadležnosti entitetskih ministarstava unutrašnjih poslova“, kaže za SETimes Amila Opardija, portparolka Agencije za identifikacijske isprave, evidenciju i razmenu podataka BiH.

Kada je prošle godine istekao zakon kojim se garantuje dodela identifikacionog broja deci, problem je samo uvećan.

Zbog političkih nesuglasica oko ponovnog donošenja zakona, dok taj problem nije rešen hiljade dece rođene u periodu između februara i jula nije dobilo lične karte i zdravstvene knjižice, kao ni pasoše.

Vlasti u BiH donele su prošlog septembra amandmane na Krivični zakon prošlog septembra, kojima su predviđene strože kazne za trgovinu ljudima, u skladu sa Direktivom EU iz 2011. godine o sprečavanju i borbi protiv trafikinga.

„Ako je žrtva trafikinga maloletno lice, kazna se povećava sa pet na deset godina zatvora. Ako je žrtva odrasla osoba, kazna se povećava sa tri na pet godina zatvora“, kaže za SETimes Marina Bakić, portparolka ministarstva pravde BiH.

Drugi kažu da je konstatacija da je čak 100.000 dece bez ličnih dokumenata alarmantna i da je potrebno nešto preduzeti.

„Hitno ću pokrenuti to pitanje na narednoj sednici komisije i zatražiću od nadležne institucije da se o njemu izjasni“, kaže za SETimes Mladen Ivanić, član parlamentarnog odbora BiH za ljudska prava, prava dece, omladinu, imigraciju, izbeglice i azil.

Dopisnici Menekše Tokjaj iz Istanbula, Bojana Milovanović iz Beograda, Dražen Remiković iz Sarajeva i Linda Karadaku iz Prištine učestvovali su u izradi ovog članka.

Šta bi zemlje Balkana trebalo da urade kako bi obezbedile da sva deca dobiju izvod iz matične knjige rođenih i druge dokumente? Podelite svoje mišljenje u komentaru.

Nastavak na Southeast European Times...