Izvor: Blic, 27.Avg.2011, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Unuk i čekanje
„Svi mi govore sačekaj još samo pet minuta, i tata i mama i tetka i baka, i ja ne mooogu ne moooguuu više da čekam, ovo je moj život, meni je mnogo pet minuta”, žalio se sam sebi i svojim igračkama, moj četvorogodišnji unuk.
E, dragi, pomislih, šta je pet minuta naspram decenija. Čekala sam više od dvadeset godina da dođem u centralnu Dalmaciju na letovanje, i dočekala. I evo me sa tobom na jugoslovenskoj Kubi – Visu. Ovde su dugo čekali da se ostrvo otvori >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za turiste, šef policije i dalje vozi peglicu, ima dosta Zastavinih automobila, tunela, ruševnih zdanja i neverovatnog mira u mediteranskoj raskoši.
Daleko od konzumerske „fensijade", viške uvale su dovoljne prostrane da se na njima, komotno, ne dahćući jedan drugom za vrat, baškare Italijani, Česi, Slovaci, Rusi, Slovenci, Srbi... Uslužno, bez ikakvih razlika prema vašem poreklu, u prodavnici ili pijaci, spakovaće vam paradajz, pomu, rajčicu, kruh, kruv ili hleb, a uspaljene i politički nekorektne izjave hrvatske premijereke ovde se razbijaju kao talasi o hridi.
Podatak da predizborna kampanja za poslaničko mesto u Saboru košta oko 70.000 evra na Visu nikoga ne uzbuđuje jer žitelja ovog ostrva i nema dovoljno da bi mogli da izaberu svog zastupnika. Čekaju i rade da se poveća standard, natalitet, čekaju da dobiju povoljniji status u regionalnom razvoju, bolje komunikacije, nove investicije, više posla... čekaju mnogo onog što i mi čekamo u Srbiji.
Evo godinama sam i sama čekala da se otvori avionska linija Beograd - Split! Bila je do Pule, pa je ukinuta, ove godine uvedena je do Dubrovnika, ali posle najnovijih „kosorovanja", „jeremisanja" i „dodikovanja" bojim se da automobil, i to preko BiH, ostaje najdostupnije prevozno sredstvo, pa makar putovali osam ili dvanaest sati.
Lako je političarima, ne zavise od redovnog saobraćaja. Najzad, Beograd nema ni direktan let za Brisel, već se uvek preseda jal u Beču, jal u Frankfurtu ili Cirihu, stalno presedanje i čekanje dođe nam kao sudbina. A to je, nimalo anđeoski, rekla i Angela Merkel.
Veoma je dobro što je predsednik Srbije sasvim nedvosmisleno, iskreno, bez zabašurivanja, čega je bilo u medijima, apostrofirao njenu poruku da, možda krajem godine, nećemo dobiti status kandidata, ali čekaćemo i radićemo na tome. I Kosovo i EU, ćeraćemo se još! Do carinskog pečata ! A Srbija u međuvremenu opet gubi, četvrt ili pola milijarde izvoza na Kosovo, svejedno, gubi i ne zna šta će dočekati.
Prema tome, dragi moj unuče, nije važno što čekaš pet minuta, već da ih dočekaš kao svoje.
