Izvor: Blic, 23.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Unmik zabranio povratak Srbima
Unmik zabranio povratak Srbima
PRIŠTINA - Da su zalaganja kosovskih vlasti za povratak u zavičaj prognanih Srba samo farsa, svedoči i primer porodice Živanović iz sela Besinje, na desetom kilometru od Prištine prema Podujevu. Supružnici Spasenija i Borivoje Živanović bili su primorani da napuste svoju kuću posle martovskog nasilja 2004. godine. Danas, posle dve godine, kosovska policija im ne dozvoljava da se vrate na svoje imanje.
Živanovići su na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svom ognjištu samo tokom dana. Noć provode u susednom selu Devet Jugovića. Svakog dana kosovska policija u predvečerje proverava da li su Živanovići slučajno u kući. Ukoliko ih zatekne, sledi 'progon' do susednog sela Devet Jugovića, gde od 26. marta 1999. godine mesečno plaćaju 50 evra krevet da bi prespavali.
- Kažu, ukoliko se vrate svih četrdeset dvoje Srba, koliko je ovde živelo do 1999. godine, dobiću krevet i sto, šporet, te donaciju za obnovu ribnjaka i vodenice. Ne daju da prespavam u sopstvenoj kući. Vele da nije bezbedno - kaže Borivoje.
Najviše žali što su mu, kako je uveren, prve komšije Albanci ispustile vodu iz ribnjaka i što je zatekao stravičan prizor - mrtvu ribu u ribnjaku. I danas je ribnjak u žabokrečini pošto su komšije presekle cevi sa obližnjeg potoka. Stala je i njegova vodenica, jedina potočara u ovom kraju.
- Morali smo da bežimo i ostavimo kompletno domaćinstvo: 10 krava, sedam tovljenih bikova, 20 svinja, 300 kokoša, 1.000 litara domaće rakije i ribnjak sa tri tone pastrmke. Kada smo se vratili iz Niša, sve je bilo opljačkano, srce da pukne. Goli zidovi, kuća paljena, burad s rakijom odneta - priča Borivoje.
Živanovići poseduju 10 hektara zemlje u jednoj brazdi. Nisu je prodavali, niti planiraju, jer kažu da ih za Besinje vezuju grobovi roditelja. U julu 1999. godine umrla je Borina majka Dragica, a pola godine kasnije i otac Radoje.
- Izdahnuli su gledajući kako rodbina beži - priča Spasenija.
N. Zejak
