Izvor: Glas javnosti, 25.Dec.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Unmik krio zločine punih pet godina
BEOGRAD - Tužilaštvo za ratne zločine Srbije ima neoborive dokaze koji ukazuju na postojanje masovnih grobnica na severu Albanije u koje su bačeni oteti Srbi sa Kosova i Metohije kojima su prethodno izvađeni organi.
Slažu i poslednje kockice stravičnog mozaika trgovine ljudskim organima, a svi dokazni materijali uskoro će biti predati Diku Martiju, izvestiocu Saveta Evrope za pitanje trgovine organima, koji bi početkom sledeće godine trebalo da poseti Srbiju.
Sakrivene >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << stranice
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije uspelo je da dođe do još sedam novih stranica (od devet, koje su netragom nestale) izveštaja Unmikovih forenzičara koji su obišli „žutu kuću“ kod Burelja na severu Albanije u kojoj su Srbima sa Kosmeta vađeni organi.
Portparol tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić kaže za Glas javnosti da tužilaštvo raspolaže fotografijama za koje su stručnjaci Unmika pretpostavljali da su masovne grobnice, ali i svega drugog što je pronađeno u „žutoj kući“ i oko nje - lekovi, hirurški instrumenti, špricevi, kontejneri za medicinski otpad...
Na fotografijama koje su Unmikovi forenzičari snimili još 4. februara 2004. godine, a koje je neko krio od javnosti gotovo punih pet godina, vide se i komadi gaze, bočice „tranksena“ (koji opušta mišiće), „eferalgana“, „hloramfenikola“, makaze, noževi...
„To su sve materijali koje koriste samo hirurzi“, ističe Vekarić.
U delu do sada skrivenog Unmikovog izveštaja, koji je tužilaštvu do skora bio nedostupan, nalaze se i fotografije tri lokacije za koje su istražitelji smatrali da su masovne grobnice u kojima su zakopana tela otetih i ubijenih Srba - dve su močvare u okolini Burelja, dok je treća ravnica koja se nalazi 1,6 kilometara od stravične „žute kuće“.
Vekarić kaže da tužilaštvo raspolaže sa preko sto stranica materijala kao i iskazima više od 130 svedoka, sa čim će biti upoznat i Marti.
Zanimljivo je da je nemački politički nedeljnik Špigl u nedavnoj reportaži „s kraja civilizacije“ pisao o selu Ribe nadomak grada Burelja i „žutoj kući“ porodice Katući.
Laži Katućija
„Porodica razjareno odbacuje glasine da su u njihovom podrumu srpskim zarobljenicima vađeni organi i zatim prodavani za transplantaciju. Ipak, sumnja ostaje“, konstatuje Špigl u tekstu „Kuća na kraju sveta“, u kojoj govori o Burelju, koji „izgleda kao uklet“. U opisu razgovora sa 77-godišnjim gazdom „kuće strave“ Abdulom Katućijem, Špigl prenosi starčevu izjavu „da su jednog dana, u februaru 2004. godine, u njegovu kuću, dok je on čuvao ovce u brdu, banuli teško naoružani policajci i stranci, zajedno s jednim albanskim državnim tužiocem, sve preokrenuli, čak i pikavce pokupili, a nekom hemijskom tečnošću, da bi otkrili tragove krvi, poprskali sobe“.
Nemački nedeljnik ukazuje i na detalje iz priče starca, kome, kad god ne može nešto da objasni, u pomoć priskaču unuci.
I RUSI UKLJUČENI U ISTRAGU
Kako su preneli mediji, u istragu trgovine organima uključili su se i Rusi, koji osnovano sumnjaju da su među nestalim Srbima i drugim nelabancima sa Kosova i Metohije nalazi i 50 Rusa koji su oteti u južnoj srpskoj pokrajini sredinom 1999. godine.
Rusi su formirali svoju komisiju koja treba da ispita ovu strašnu aferu, ali i da istovremeno spreči dalje uništavanje tragova i dokaza. Naime, postoje opravdane indicije da je sadašnji albanski premijer Salji Beriša sa bivšim komandantom terorističke „OVK“ i nekadašnjim kosmetskim „premijerom“ Ramušom Haradinajem već uništio ili sakrio dosta dokaza.
I sta sa ovim stravicnim podatcima radi Srbvska vlast? NISTA! Umesto da se svim snagama okomi na EU i da im neda mira da zaspe a kamoli da spavaju mirno, SPS i DS po starom dobrom oprobanom receptu svojih komunistickih roditelja skrivaju zlocine protiv Srbskog naroda! I to je monstruozno!
Nista to nije cudno kad znamo da su to sve Srbomrzci ,ali treba prikupiti podatke i sve tuziti na medjunarodni sud da se konacno vidi zasto i on postoji.
Saće Kandićka!
I nagrađeni su ni manje ni više nego državom,
a jedan je za to dobio Nobelovu nagradu.
Gospode Bože!
