Izvor: Blic, 20.Avg.2012, 03:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Univerzitet i sport
Beogradski univerzitet uvršten je na Šangajsku listu 500 najboljih univerziteta na svetu. Iako je nekad bio u svetskom vrhu, naš najveći univerzitet delio je sudbinu države, pa je kroz ratove i krizu devedesetih nestao sa mape svetskih naučnih institucija.
Povratak na listu najboljih univerziteta veliko je priznanje i potvrda da se na Univerzitetu u Beogradu dobro radi. Međutim, ovaj uspeh pre je ostvaren uprkos državi, nego uz njenu pomoć. Dovoljno je pogledati uporedne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << podatke koliko države u regionu izdvajaju za nauku i visoko obrazovanje, da ne pričamo o razvijenim zemljama. Tako je, recimo, Slovenija u nauku u poslednjih pet godina uložila oko pet milijardi evra, Hrvatska tri milijarde evra, a Srbija, iako veća od ove dve zemlje, četiri puta manje nego Hrvatska - samo 750 miliona.
Iako je jasno da su i Hrvatska i Slovenija, čiji su univerziteti takođe na Šangajskoj listi, bogatije od nas, ovolika nesrazmera u ulaganju u nauku jasno govori o tome koliko je našoj državi stalo do razvoja visokog školstva i naučnog istraživanja.
Na Univerzitetu u Beogradu kažu da je ulazak na Šangajsku listu za njih ravan osvajanju olimpijske medalje u sportu. I ta paralela sa Olimpijadom i sportistima je dobra jer i uspeh olimpijaca i priznanje Univerzitetu u Beogradu rečito govore o ljudima koji vladaju Srbijom. Sete se uspešnih samo u trenutku kada se taj uspeh ostvaruje, kada se donese medalja sa nekog velikog prvenstva ili dobije međunarodno priznanje. Tapšanja po ramenu i velikih obećanja tada ne manjka. A o stvaranju uslova da takvi uspesi budu ostvareni nema ni govora.
Povezane vesti: Naši stručnjaci i njihovi partijaši Ministre, ostani u Turskoj Polovične reforme Slučaj Peranović Kako da im veruješ
