Izvor: BKTV News, 05.Maj.2012, 14:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uništavanje srpskih banaka – podvala veka (3)
Kako su banke otišle na giljotinu - Demagogija je rešavala sudbinu banke. Sve se vrti samo oko jedne filozofije – da li se uloženi novac oplođuje ili ne – 'ekspertsko znanje' se manifestovalo na marketinškom nadmetanju.
Revolucionari došli iz šume posle četiri godine borbe protiv fašističkog okupatora jesu nacionalizovali i Vladu Mitića, i Vajferta, i Vladu Ilića i stotine drugih koji su slovili kao najbogatiji u Srbiji. Ali su od marta do 29. novembra završavali pruge >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << od Brčkog do Banovića ili od Šamca do Sarajave, koje su i danas brže od novih koje gradi „demokratska vlast“. Četirstotine kilometara autoputa od Beograda do Zagreba dva ili tri puta brže nego ovaj od Horgoša do Beograda! I sada me neko ubedjuje da će mi upravo oni koji su došli iz Pariza da bi spavali u tetekinoj prolaznoj sobi, ili na pocepanom kauču ili ostavili svoje firme u Lihtenštajnu ili Luksemburgu da bi ovde radili za par stotina maraka, obezbediti „bolji život“, a od Srbije načinio najveći „buvljak u svetu“.
Svi oni danas imaju stranke ili agencije i spotovi truju mozak gladnom i bednom narodu.
Među njima se jedino razlikovao dr. Miroljub Labus. On je vešto provlačio jednu drugu tezu, dosledan u stavu da je primarni cilj uništiti, ili bar skloniti sa javne scene i finansijskog tržišta Srbije, ne samo banke, već i sve sve koji raspolažu domaćim kapitalom i koji mogu da mu smetaju u nekim drugim krupnijim i bitnijim strateškim opredeljenjima njegove ekspertske grupe G 17. Tada je otkrio svoju osposobljenost da vuče dirigovane poteze prikrivene 'logičnim činjenicama'.
Labusove fantomske banke
Labus je u dramatičnim vremenima u podnožju 2002. i sutonu 2001. godine, 28.2.2001. godine, kada se lomila sudbina srpskog bankasrtva, uprkos svim javnim obećanjima, pa i lažima, izgovorio i sledeće rečenice:
'Imamo sa jedne strane fantomske banke, čiji vlasnici imaju zlatne kvake u kupatilu, i tvrde da uništavamo bankarski sistem. Razumem njihov interes, ali im je tvrdnja netačna, a o tome svedoči činjenica da je nova devizna štednja dostigla oko 500 miliona maraka i da se poverenje građana u banke vraća'.
Mudrost je u skretanju sa prave teme. Labus uzavrele bankarske strasti na Terazijama, Kolarčevoj i Brankovoj ulici skreće na 'privatne bankare sa zlatnim kvakama u kupatilu'! A Labus je, zapravo, pripremao obračun ne samo sa srpskim bankarskim i industrijskim kapacitetima, već i sa ljudima koji mimo njegove volje i kontrole počeli da shvataju da je kapitalizam šansa i za njihove privatne inicijative.
U tom periodu ignorisanja obaveze vlasti da se pridržava zakona. Da važi – zakon to sam ja! I da se stvaraju „feudi pojedinih stranaka“, zaorana je i prava.
I u tom kontekstu zvuči zlokobno ono što sledi u Labusovom razmišljanju: 'Istovremeno, velike državne banke, koje su ustvari već godinama mrtve, predstavljaju problem o kojem se devet meseci razmišlja. Za oživljavanje ovih pet banaka trebalo bi ravno 6 milijardi maraka i to kada se iz njihovih bilansa izuzmu sve obaveze prema Pariskom, Londonskom klubu i po osnovu stare devizne štednje. Ko tvrdi da se mogu oživeti, neka kaže i gde su tolike pare. U budžetu ih nema, a maksimum koji smo mogli da obezbedimo za narednu godinu je 160 miliona maraka i sa tim ćemo moći da pokrijemo 250 miliona maraka sporne aktive ovih banaka. To znači da sve obaveze neće moći da se pokriju'.
To kaže Labus. I to opet u narodu stvara utisak da on oplakuje sudbinu velikih banaka, jer su za sve krivi 'privatni bankari sa zlatnim kvakama'.
Po njegovim rečima, 'odluka još nije doneta i kakva god da bude imaće se u vidu dve stvari - socijalni položaj zaposlenih i zaštićeni depoziti. Odluka će biti doneta u januaru u skladu sa onim sa čime raspolažemo, a ostavljanja ljudi na ulici, onako kako to predstavljaju sindikati, neće biti'.
O depozitima i o slanju četiri nacionalne banke na smetlište istorije, ali sa recidivom da bi one udruženi i danas bile jače nego mnoge koje slove na današnjem tržištu kao uspešne. One bi, uz „ dobrovoljni dogovor sa onih 2 odsto u četiri grada koji drže 70 milijardi evra kapitala, ako bi uložili samo 10 odsto u akcijama, a ne u nacionalizovanim papirima“, predstavljali snažnu nacionalnu razvojnu banku.
I toj banci, kao nekadašnji bankar, mirne savesti bi priložio i kapital koji je obećan narodu i kome se dana umesto akcije od hiljadu evra, deli „izborni poklon“ za glas od 70 evra“, uneo bi i kapital od 4,8 milijardi evra koliko je narodu obećano i mora da se isplati. Ali, pod uslovom da su to narodne osnivačke akcije, da ne mogu da ih iznose na bertu u prvih pet godina već da vuku dividende i da tek posle pet godina sukcesivno, prema stvarnoj ekonomskoj situaciji kod nas i u svetu, mogu da sa njima trguju, ali opet sukcesivno!
Umesto dugoročnog razmišljanja, prof. Labus je angažvao svog “atomskog mrava” na daljinski pogon, koji je nepogrešivo izvršavao sve zamisli strateških kreatora. Osim u jednom, nije odustajao od menjanja strukture srpskog finansijskog tržišta. Mladjan Dinkić iz fotelje guvernera NBJ već je spremio smrtovnicu za četiri nacionalne banke.
U skladu sa svojim “revolucionarnim nepriznavanjem i sopstvene vlasti” već je urušavao 19 banaka, među kojima su uglavnom privatne ili sa mešovitom svojinom, za čije je vlasnike Labus našao pravi moto izazivanja animoziteta kod naroda karakterišući ih kao “fantomske banke, čiji vlasnici imaju zlatne kvake u kupatilima”.
Reč je, međutim, o nacionalnim vrednostima, o najvećim bankama i političkim a ne tržišnim, nelegalističkim ili profesionalnim i stručnim odlukama. Čak i medijski ljudi apsolutno privrženi teoriji Labusa i Dinkića, nisu mogli da prećute neke činjenice.
Ne plači Srbijo za prošlim vremenima
NIN je, recimo, u broju od 2.januara 2002. godine doneo članak u kome ima dovoljno jasnih nagoveštaja da će se suprotno obećanjima Labusa, kao potpredsednika Savezne vlade i dr. Zorana Đinđića, predsednika Vlade Srbije, tek razmatrati kakva će odluka biti doneta tokom januar. Dakle, tek bi trebalo izvršiti dopunske ekspertize, a zapravo je utvrdjen i datum kada će četiri nacionalne banke biti javno giljotinirane.
Bilo je to 4. januara, prvi radni dan posle novogodišnjih praznika! Otvorena je nova Nacionalna štedionica i u novinama je osvanula slika ozarenih lica Đinđića, Labusa i Dinkića kako ulažu svoju deviznu štednju. Da li su se te pare sada preselile u „Viktorija grup“, koja je postala i najveći izvoznik nekih agrarnih brendova Srbije, ne zna se, ali će se saznati!
Ne plači Srbijo za vremenima kroz koje si prošla, jer i veće nesreće su se obrušavale na tebe, pa si ipak opstala, očuvala svoju prošlost, tradiciju, jezik, kulturu, svoj nacionalni identitet i nacionalni ponos. Pokušaj da trezveno ubuduće razmišljaš kome ćeš dati vlast u ruke.
Ondašnji viceguverner Radovan Jelašić i kasniji guverne Narodne banke, jedan iz plejade uvezenih eksperata, otvorio je karte u jednom članku, izjavivši:
'Umesto da najviše problema, kao što bi bilo normalno, imamo sa deponentima koji su ostali bez novca, mi najviše muke imamo sa radnicima. Nama je zapravo ispostavljen račun za političko bankarstvo koje je ovde vođeno ne samo u poslednjoj deceniji, nego 30-40 godina unazad'.
Od čega li se samo gradila Jugoslavija, koja je iz Drugog svetskog rata izišla sa milion i sedamsto hiljada ubijenih po logorima, drugim stratištima, ustaškim logorima, muslimanskih handžar divizija, građanskog rata partizana i četnika .
Ti novi eksperti su uništili fabriku koja je izvozile delove hidraulike za „Boing“, katodne cevi iz Niša za „Filips“, „Lola“ iz Železnika je sam konstruisao robot koji je sklapao „Jugo 45“ u „Zastavi, iz Rakovice i Novog Beograda je izvoženo preko 40.000 traktora godišnje.
Lako je doći iz belog sveta i držati lekcije generacijama da su im, njima, došljacima, nekima i pokrštenjacima, ispostavili račun za 'političko bankarstvo' unazad četiri decenije?!
To više nije ni cinizam, to je moralni bezobrazluk.
Mirko Stamenković
SUTRA: Crveni tepih stranim banakama
Tweet
.jpg)
