Izvor: Politika, 01.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Unapred o traženim zanimanjima
U ovoj godini veći iznos za samozapošljavanje – 160 hiljada za sve kategorije, evidencija svedena na stvarno nezaposlene, i šestomesečno objavljivanje prognoze kretanja na tržištu rada
Na kraju prošle godine na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje bilo je 916.257 lica, ali se pretpostavlja da oko 250-300 hiljada evidentiranih radi u sivoj zoni ili je prijavljeno samo radi ostvarenja nekih drugih prava (zdravstveno osiguranje, na primer)... Zato se od početka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ove godine krenulo sa kontrolom nezaposlenih, a namera je da se u toku ove godine i sama evidencija sredi.
Inače, u prošloj godini oglašeno je oko 700 hiljada slobodnih radnih mesta, od čega je popunjeno oko 630 hiljada. Oko 70 hiljada ostalo je nepopunjeno, najpre zbog toga što tržište rada potražuje nova zanimanja koja naša radna snaga ne poseduje. Ključno je da je preko NSZ u 2006. godini posao dobilo negde oko 300 hiljada ljudi, a stepen učešća Službe u direktnom zapošljavanju povećan je u odnosu na prethodne godine.
Prema rečima Radovana Ristanovića, direktora NSZ, primenjen je niz novih mera sa ciljem da Služba direktno zaposli znatno veći broj lica. Ranije se NSZ bavila edukativnim aktivnostima, odlukama, a manje onim što je njen prevashodan posao – posredovanjem između nezaposlenih i poslodavaca.
Svakodnevno se nešto događa, jedan broj lica se prijavljuje po različitim osnovama, a, s druge strane, i skida sa evidencije, što po osnovu novog zapošljavanja ili zato što ne ispunjavaju zakonske uslove koji su predviđeni da bi bili na evidenciji.
Prema sadašnjem zakonu, posle brisanja sa evidencije, lice se može ponovo prijaviti tek posle tri meseca, mada je u predlogu zakona (u proceduri) taj rok mnogo duži – čak godinu dana.
Potpuno nova mera, primenjena prošle godine, bila je obaveza NSZ da sa licima koja traže posao zaključi sporazum, individualni plan o zapošljavanju, gde se tačno predviđaju međusobne obaveze da bi se do došlo do novog posla, kaže Ristanović: takvih sporazuma u 2006. bilo je blizu 250 hiljada, od čega je negde oko 15 odsto ishodilo pronalaženjem posla.
U februaru i martu biće završeno sklapanje ugovora sa nezaposlenim licima. Zato nezaposleni moraju ispuniti obrasce, koji će ujedno olakšati sređivanje evidencije, sve u cilju lakšeg pronalaženja posla. Ostalo zavisi od tržišta i poslodavaca koji sve više, osim diplome, traže praktično znanje.
Poražavajuće je to što je nezaposlenost kod nas dugoročna, na posao se prosečno čeka skoro četiri godine. Oko 37 odsto lica je bez ikakvog zanimanja. Kad se tome dodaju oni sa trećim i četvrtim stepenom školske spreme, to je više od 91 odsto od ukupnog broja evidentiranih. Spas je u njihovom osposobljavanju. Drugi način je reforma obrazovnog sistema, koji već duže vreme izbacuje kadrove za kojima ne postoji potreba poslodavaca, što stvara nesklad, jaz između broja otvorenih i popunjenih radnih mesta.
Prema Ristanovićevim rečima, Služba će vrlo brzo planirati, šestomesečno objavljivati prognoze kretanja na tržištu rada za zanimanja, odnosno šta će se tražiti u narednom periodu, a šta ne.
Senka Lučić
[objavljeno: 01.02.2007.]
