Izvor: Politika, 10.Nov.2011, 16:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umro glumac Petar Kralj
Petar Kralj, jedan od naših najvećih glumaca ikada, preminuo je juče posle duge i teške bolesti u 70. godini, u Beogradu. Istinski doajen srpskog glumišta ostavio je iza sebe bogato umetničko delo: preko 200 uloga, a na pozorišnim daskama čak više od 3.000 nastupa, radio je i na filmu i televiziji.
Rođen 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, neponovljivi Pera Kralj veoma rano je pokazao sklonost ka glumi. Gimnaziju je završio u Novom Sadu i, kako je voleo da kaže, imao je sreću >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da „pozorišne predstave gleda još 1959. godine”. Diplomirao je glumu na Akademiji za pozorište, film i televiziju u Beogradu, a stalni član „Ateljea 212” bio od 1968. do 1979. godine, kada odlazi u slobodne umetnike. Kao mladi glumac, 1965. godine, dobio je nagradu tribine mladih za ulogu u predstavi „Čarapa od sto petlji”, Ace Popovića, na Sterijinom pozorju u Novom sadu, koja mu je ulila samopouzdanje da krene u osvajanje srpskog glumišta. U tom periodu, odnosno 1967, u 26. godini života započeo je scensko druženje sa svojim Tolom Manojlovićem u monodrami Mome Dimića „Živeo život Tola Manojlović”, koju je odigrao preko 400 puta, a gotovo je nemoguće prebrojati gradove i scenske prostore na kojima je sa ovim junakom gostovao.
Petar Kralj tokom duge i plodne karijere ostvario je brojne uloge u komadima svetske i domaće dramske baštine: Hamlet ( „Hamlet”), Maksim („Maksim Crnojević”), Trepljov („Galeb”), Kapetan Kuka („Buzdovan”), Vidosav Prokić („Očevi i oci”), Nikola („Doktor Šuster”), Džek („Brana”), Andrija Gavrilović („Matica”) i mnoge druge. „Voleo je uloge”, kako je govorio, „koje imaju svoje razloge postojanja i smisao”. Uloge koje ga dotiču, a uz to su i žanrovski različite. Još kao studenta, pričao je Pera Kralj, jedan novinar ga je pitao koju ulogu bi voleo da igra. Odgovorio je: „Eto, imam želju da tumačim Sirana de Beržeraka. Treba odigrati Sirana, jer u toj ulozi ima sve”, tako je ostalo do poslednjeg dana.
Voleo je pozorište i sve što je igrao, a to je potkrepljivao rečima: „Uglavnom sam imao sreću da u svemu što sam igrao bude bar po neko zrnce onoga što mislim, osećam, onoga što se slaže sa mojim pogledom na svet”. A na pitanje kako podnosi činjenicu da je veliki glumac, znao je da kaže: „Nikako, zato što sam običan čovek. Bog mi je samo dao mogućnost da uz pomoć dobrih pisaca i misli koje su oni zapisali, kažem nešto pametno ljudima. Taj dar koji imam nikada nisam izneverio. Sve drugo je kod mene sasvim obično: volim da pijem, da se družim sa raznim ljudima, da igram lopte”.
Uporedo sa pozorišnom gradio je i filmsku karijeru. Podsetimo se filmova u kojima smo rado gledali našeg Peru Kralja: „Roj”, „Hajka”, „Poseban tretman”, „Sok od šljiva”, „O pokojniku sve najlepše”, „Una”, „Kako sam sistematski uništavan od idiota”, „Dogodilo se na današnji dan”, „Oktobarfest”, „Boj na Kosovu”, „Sinovci”…
Videli smo ga i u televizijskim delima: „Maksim našeg doba”, „Diplomci”, „S vanglom u svet”, „Neven”, „Babino unuče”, „Crni dani”, „Metla bez drške”, „Bolji živo”, „Srećni ljudi”, „Kraj dinastije Obrenović”…
Karijeru Petra Kralja, moglo bi se reći, obeležio je i status „večitog disidenta”.
„Moje disidentstvo odnosi se na pobunu protiv nelogičnosti i neljudskosti, zato što sam rano shvatio raskorak između reči i dela, zbog čega sam bio izbačen iz gimnazije. Zvuči patetično ako kažem da me je uvek najviše iritiralo ograničavanje čovekove ličnosti. Ovde je sve počelo od verbalnog delikta, a kako se dalje nastavilo, dobro znamo.”
Bez obzira na veliki broj ostvarenih likova, Pera Kralj je uvek izlazio pred publiku sa izvesnom dozom treme. Znao je i to da prokomentariše: „Trema je, s jedne strane, neka vrsta odgovornosti, a sa druge, jedna vrsta straha. Uvek sam malo u strahu pred početak predstave, pitajući se da li će ispasti onako kako je trebalo da bude. Dobijene nagrade su neka vrsta obaveze da se publika nikada ne izda”.
A nagrada i priznanja je u karijeri Pere Kralja bilo na pretek: nekoliko „Sterijinih nagrada”, nekoliko „Ćurana” za najbolje glumačko ostvarenje u oblasti komedije, nekoliko „Zlatnih lovorovih venaca” na festivalu u Sarajevu, dobitnik je nagrade Narodnog pozorišta „Raša Plaović”, prvi dobitnik nagrade „Miloš Žutić”, dobitnik „Zoranovog brka”, Oktobarske nagrade grada Beograda, dobitnik „Dobričinog prstena” – nagrade za životno delo, nagrade za životno delo „Pavle Vujisić” na Filmskim susretima u Nišu,nagrade „Jazavac u džaku” na Teatar festuu Banjaluci i brojnih drugih.
Datum komemoracije i sahrane glumca Petra Kralja biće naknadno saopšten.
B. G. Trebješanin
----------------------------------------------
----------------------------------------------
Bio je kralj glume
Ružica Sokić:
Pera Kralj je bio jedan od najsvetlijih, najboljih ljudi, likova, kolega koje sam srela u životi i privatno i profesionalno. Imala sam sreću da se sa njim dosta družim. Ostaje mi neprebolni gubitak, njegov odlazak i „Dugo putovanje u noć”. Pera Kralj je otputovao u tu noć. To je nešto što sam u svom srcu zabeležila kao najlepši doživljaj i uspomenu na dragog kolegu. Znala sam da je bolestan, ali sam se nadala da će njegova dobrota, ljubav, posvećenost pobediti. Hvala mu što je delio stvarnost, pozorište i život sa nama.
Vlastimir Đuza Stojiljković:
Zanemeo sam. Igrali smo poslednji put pred kraj sezone. Velika je promena bila na njemu. Dara Džokić me je upozorila da je jako bolestan i da se ne uzbudim kada ga vidim. Preslišavao se, trudio da nas ne povredi. Poslednje što sam očekivao je Perin odlazak. Tužan sam zbog rastanka sa dragim prijateljem, čovekom, kolegom.
Bora Todorović:
Nikoga nije mrzeo, svakoga je voleo. Bio je divan kolega, jedan i jedinstven čovek, veliki radnik i umetnik. To je veliki gubitak za čitavo glumište.
Siniša Kovačević:
Petar Kralj je bio kralj opšte ljubavi. Njega je ime obeležilo. Bio je kralj glume, prijateljstva, dobrodušnosti, altruizma, humanosti i rodoljublja.
Svetlana Bojković:
Otišlo je 40 godina mog života na sceni i našeg druženja. Suviše je vruće da bih nešto pametno rekla.
Dušan Kovačević:
Bio je glumac i čovek izuzetne plemenitosti, sa osmehom koji je nosio i na sceni i u privatnom životu. Još uvek ne mogu da verujem da je Kralj otišao.
Dara Džokić:
Pera je moj veliki gubitak. Bio je veliki prijatelj i moj iskreni učitelj glume od ranih dana, od moje prve televizijske uloge, još kao studentkinje glume, pa do poslednje predstave „Brana”. Proživeli smo čitav život na sceni, ceo period. Zatvorio se naš krug. Pred kraj sezone igrali smo predstavu „Brana” poslednji put i tada sam se oprostila sa njim, jer je već tada bio jako načet bolešću, što mi nismo znali, jer je Pera bio čovek zatvoren i nije želeo svoju bolest da deli ni sa kim. To sam poštovala, ali je ta zadnja predstava bila moj najteži događaj. Gledala sam ga brižno. Znala sam da je to naše poslednje scensko druženje. Znam da više ništa neće biti isto.
Ljiljana Dragutinović:
Pera je bio najdivnije, najnežnije biće. Takvog čoveka teško je sresti u svim vremenima. Bio je gromada, veličina, dobrota. Glumac– pesnik. Divan čovek kakvog nema – plemenit, veliki glumac, nežan prijatelj, podsticajan i prijatan partner. Bilo je lepo biti u njegovom društvu i privatno, ali i na sceni. Njegov odlazak je veliki gubitak za našu glumačku porodicu.
objavljeno: 11.11.2011.
