Izvor: RTS, 24.Okt.2012, 00:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Umro fotograf doktora Mengelea

Logoraš Vilhelm Brase, koji je Aušvicu fotografisao eksperimente doktora Jozefa Mengelea, umro je u 95. godini. Prilikom povlačenja nacista, Braseu bilo naređeno da spali negative, ali se ispostavilo da oni nisu zapaljivi pa su tako sačuvani.

Vilhelm Brase, koji je kao zatvorenik u koncentracionom logoru Aušvic bio prisiljen da fotografiše eksperimente doktora Jozefa Mengelea, umro u 95. godini.

Među zadacima koje je obavljao u koncentracionom logoru, bilo je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i fotografisanje zatvorenika za lična dokumenta, iza čega je ostala sačuvana kolekcija od 39.000 slika.

Brase je umro na jugu Poljske u mestu Zivjec, rekao je za AFP predstavnik muzeja Aušvic-Birkenau Pavel Savicki.

Dok se približavala sovjetska Crvena armija, 17. januara 1945. godine, Braseov nacistički komandir mu je naredio da spali sve negative, ali je ispalo da oni nisu zapaljivi tako da su sačuvani.

Brase je rođen 1917. godine u austrijskoj porodici, a radio je kao fotograf na jugu Poljske.

Kada je izbio Drugi svetski rat, on je odbio da se upiše na "Folkslistu" i time oda vernost nacističkoj Nemačkoj, i umesto toga se priključio poljskoj vojsci.

Nacisti su ga zarobili kada je pokušao da 1940. godine pređe mađarsku granicu i postao je zatvorenik broj 3.444 u Aušvic-Birkenau.

Strahote Aušvica

Januara 1941. godine, naređeno mu je da radi u grupi koja je izrađivala identifikacione dokumente novopridošlim zatvorenicima.

"Kada su dolazili u Aušvic, zatvorenici su izgledali normalno. Samo nekoliko sedmica posle, ukoliko su ostali živi, oni su postali neprepoznatljivi", rekao je Brase u intervjuu za AFP 2009. godine.

Nekoliko dana pre nego što je Crvena armija oslobodila Aušvic 27. januara 1945. godine, Brase je evakuisan iz logora i našao se u takozvanom "Maršu smrti" kada je nacističko osoblje nateralo blizu 60.000 logoraša na evakuaciju prema logoru Loslau.

Brase je kasnije bio u logorima Mauthauzenu, Melku i Ebenzeu u Austriji koje su oslobodili američki vojnici 6. maja 1945. godine.

"Posle rata, pokušao sam da radim kao fotograf, ali nisam mogao. Ta jadna jevrejska deca su mi stalno bila pred očima", rekao je 2009. godine Brase. "Postoje stvari koje nikada ne možete da zaboravite", dodao je Brase.

Nastavak na RTS...