Izvor: Politika, 21.Apr.2010, 15:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umro Huan Antonio Samaran
Bivši predsednik i reformator Međunarodnog olimpijskog komiteta (1980-2001) i veliki prijatelj našeg olimpijskog pokreta preminuo u 89. godini u Barseloni
„Ne mogu da pronađem reči da bih opisao gubitak olimpijske porodice. I lično duboko sam ožalošćen zbog smrti čoveka koji je izgradio Olimpijske igre moderne ere, čoveka koji me je inspirisao i čije je poznavanje sporta zaista bilo izuzetno. Hvala mu na njegovoj izuzetnoj viziji i talentu koje su mu omogućile da bude arhitekta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jakog i jedinstvenog olimpijskog pokreta. Izgubili smo velikog čoveka, mentora i prijatelja, koji je svoj dug i bogat život potpuno posvetio olimpizmu” izjavio je Žak Rog, predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta na vest o smrti svog prethodnika Huana Antonija markiza od Samarana.
Počasni predsednik MOK, preminuo je juče u Barseloni u 89. godini, pošto je u rano jutro prebačen u bolnicu zbog srčanih problema i to je vest koja je ražalostila mnoge olimpijske i sportske poslenike širom sveta.
„Mi služimo sportu, ne iskorišćavamo ga”
U olimpijski pokret Huan Antonio Samaran (rođen 1920, titulu markiza dobio je 1991) uključio se početkom druge polovine 20. veka kroz Olimpijski komitet Španije. Bio je šef olimpijskih misija Španije na igrama u Kortini d'Ampeco 1956, Rimu 1960. i Tokiju 1964, predsednik Klizačkog saveza Španije, predsednik OK Španije od 1967. do 1970. gradski ministar sporta u rodnoj Barseloni, a zatim i ambasador u SSSR i Mongoliji. Na funkciju predsednika MOK izabran je, posle desetogodišnjeg potpredsedničkog staža, 1980. godine na Kongresu koji je održan za vreme Igara, koje je teško pogodio bojkot SAD i dela zapadnih zemalja.
Samaran je tada pokrenuo proces stvaranja, modernijeg, snažnijeg i mnogo jedinstvenijeg olimpijskog pokreta pod čije su skute primljeni i dotad prokaženi profesionalci i sve zemlje bez obzira na političke razlike. On je završen 2001. godine obračunom sa akterima afere kupovanja glasova, uvođenjem starosnih limita za funkcionere i ograničavanjem mandata, pokretanjem niza programa za razvoj i promociju olimpizma u zemljama trećeg sveta kakav je Olimpijska solidarnost. Tada se Samaran povukao sa dužnosti.
Istovremeno, Samaran je na vreme uvideo značaj sponzorstva i donatorstva za svetski sport i olimpijski pokret i umnogome zahvaljujući njemu MOK je postao finansijski samostalna i moćna globalna organizacija.
„Mi služimo sportu, ne iskorišćavamo ga. Novac koji sport generiše sport mora i da troši. Olimpizam je vodič za to, a ne ograničenje” izjavio je Huan Antonio Samaran najavljujući reformu MOK i poznavaoci olimpijskog pokreta svrstavaju ga, s pravom, na drugo mesto najzaslužnijih lidera Međunarodnog olimpijskog pokreta, odmah uz njegovog osnivača barona Pjera de Kubertena.
Tri puta u Beogradu
Huan Antonio Samaran je bio osvedočeni prijatelj naših sportista i našeg olimpijskog pokreta, što je dokazao u najtežim godinama za naš sport – godinama sankcija Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija.
– To je tužna i bolna vest za naš olimpijski pokret. Imao sam privilegiju da kao ministar sporta i generalni sekretar JOK sarađujem sa Huanom Antoniom Samaranom, a zatim i da kao prijatelj ćaskam sa njim prilikom odlazaka u Barselonu – kaže Đorđe Perišić. – Sećam se kako je 1991. sa dosta ushićenja govorio o mogućem duelu američkog „Tima snova” i naših košarkaša u finalu Igara u Barseloni 1992. Po njemu trebalo je da to bude kruna Igara. Nažalost do tog duela nije došlo zbog sankcija, a Samaran je zaista učinio sve da naši sportisti učestvuju an Igrama u Barseloni, boreći se istovremeno za očuvanje nezavisnosti MOK od politike, kao i za pravo sportista da učestvuju na Igrama...
Samaran je tri puta, vođen olimpijskim poslovima boravio u Beogradu, a jednom došao je u posetu dugogodišnjim prijateljima. Prvi put 1990. prisustvovao je sednicama Izvršnog komiteta MOK i Generalne skupštine ASOIF (Asocijacija međunarodnih federacija letnjih olimpijskih sportova), čiji su domaćini bili JOK i Beograd. Drugi put došao je u Beograd 1995. kada se naš sport posle ukidanja sankcija vraćao na svetsku scenu. Tada je imao i odvojene razgovore sa predsednicima Jugoslavije i Srbije Zoranom Lilićem i Slobodanom Miloševićem, a 2001. neposredno pred povlačenje sa dužnosti predsednika MOK, otvorio je Olimpijski muzej u Olimpijskoj kući u Beogradu, čije je uređenje MOK finansijski pomogao, a sreo se, opet odvojeno, sa predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom i premijerom Zoranom Đinđićem.
Poslednji put u Beogradu je boravio privatno 2005. i prisustvovao finalnoj utakmici Prvenstva Evrope u košarci...
– Huan Antonio Samaran je, posle Igara u Barseloni nastavio aktivnosti za ukidanje sankcija i, sećam se, kada nam je u noći između 22. i 23. septembra u Atini, uoči kongresa Svetske odbojkaške federacije, zadovoljno najavio suspenziju sankcija i povratak jugoslovenskih sportista na međunarodnu sportsku i olimpijsku scenu – rekao je Đorđe Perišić.
Datum sahrane Huana Antonija Samarana biće, najverovatnije poznat danas.
Ž. B.
-------------------------------------------------------------
Saučešće Vlade Divca i OKS
Vlade Divac, predsednik i Olimpijski komitet Srbije uputili su saučešće porodici Huan Antonio Samarana, Međunarodnom olimpijskom komitetu i nacionalnom olimpijskom komitetu Španije.
„Sa velikim žaljenjem primili smo vest o smrti dugogodišnjeg predsednika MOK gospodina Huan Antonio Samarana. Gospodin Samaran je bio osvedočeni prijatelj sportista i sportskih radnika Srbije, što je u više navrata i pokazao svojim delima. Lično se založio da naši sportisti u pojedinačnoj konkurenciji nastupe na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine, kada je naša zemlja bila pod međunarodnim sankcijama. Olimpijska porodica ostala je bez člana koji je mnogo doprineo razvoju Olimpijskog pokreta i širenju ideja Olimpizma” rekao je Vlade Divac, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije.
[objavljeno: 21/04/2010]
.jpg)
