Izvor: Politika, 25.Okt.2010, 19:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umrla pesnikinja Vesna Parun
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb – Najistaknutija hrvatska pesnikinja Vesna Parun umrla je mirno u snu, u 89. godini života, u Stubičkim Toplicama, gde se lečila i boravila poslednjih osam godina. Iako teško bolesna aktivno je pisala do poslednjeg daha, poslednjih godina pretežno satiričnu poeziju uperenu protiv aktuelnih društvenih skretanja, u kojima nije štedela ni konkretne političare.
Od prve zbirke pesama „Zore i vihori” izdate 1947, koja je prema oceni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stručnjaka prelomno uticala na modernu hrvatsku poeziju, objavila je do sada šezdesetak zbirki i knjiga među kojima i mnoge za decu. Te godine je i obolela od tifusa, učestvujući u izgradnji pruge Šamac – Sarajevo. Dobitnica je brojnih književnih nagrada i priznanja, među kojima i Zmajeve nagrade Matice srpske 1972. kao najuspešniji pesnik za decu, a 1970. godine je u Parizu dobila Diplomu za poeziju. Poznate su joj pesnička zbirka „Zore i vihori”, „Sto soneta”, „Olovni golub” i „Salto mortale” i knjige „Crna maslina” i „Apokaliptičke basne”. U jednoj anketi Matice hrvatske za najpoznatijeg hrvatskog pesnika proglašen je Tin Ujević (1891 - 1955), koji je obeležio prvu polovinu 20. veka, a iza njega je Vesna Parun (1922 - 2010). Tokom dugog i plodnog umetničkog života, Vesnu Parun nije pratila životna sreća. Prema vlastitim rečima, provela je težak život u kojem je doživela više patnje nego radosti. U svojoj poeziji i stavovima bila je nepokolebljiva, a kritički se odnosila i prema nosiocima urušavanja društva i zemlje u kojoj je stasala i odrasla. Raspad Jugoslavije je teško doživela. To, naravno, nije ostalo bez posledica, pa iako najistaknutija hrvatska pesnikinja nije od države dobila ni najnužniji krov nad glavom ni u vremenima kada se to „svojima” naveliko delilo. Godinama je živela u skromnom stančiću u Pionirskom gradu na istočnom obodu Zagreba.
Vesna Parun rođena je 10. aprila 1922. godine na ostrvu Zlarinu kod Šibenika. Detinjstvo i mladost provela je kod tetke u Splitu, potom u Biogradu na Moru i Šibeniku. Osnovnu školu je završila na Visu, a gimnaziju u Šibeniku i Splitu. U Zagrebu je pred rat upisala romanistiku, ali je nije završila. Bila je odlična učenica, pa je već sa 14 godina zarađivala dajući instrukcije drugim đacima. Najveći deo života provela je u Zagrebu, a poslednjih osam na lečenju u Stubičkim Toplicama.
R. Arsenić
-------------------------------------------
Poslednje pismo
Objavljujemo delove pisma koje je pesnikinja Vesna Parun poslala svojoj prijateljici, glumici Mirjani Vukojčić. Dirljivi zapis o susretu sa pesnikinjom Mirjana Vukojčić je objavila u „Politikinom” Kulturnom dodatku u julu prošle godine.
9. listopad 2010, Stubičke Toplice
„Znam jedan otočić nasred pučine, koji je poludio od samoće”
Draga Mirjana, dobra prijo moja,
dužna ti ostadoh tolike odgovore, i na sve pisano što si mi slala, i tebi i svima koje si spominjala. Neizmerno ti hvala na svemu, jer ti si započela cijelu tu moju evropsku bajku, onom divnom fruškogorskom posjetom svetom pjesniku Branku, te na obnovi onog najlepšeg Balkana u meni.
Zatim što si okupila sve beogradske znalce poezije u klasičnome Kolarcu…
Proživjeh to sa strašću, ali i moja duša i tijelo bijahu preslabi da to ponesu…Željela bih da sad u svojoj otkrivalačkoj fazi, nešto lijepo i čovjeku korisno, radiš umjetnice i svjećenice duše pjesničke.
Da nas je bilo više takvih poput tebe i mene u ona poratna i pjesniku teška vremena. Pa i danas beži sve što valja. Na rijetkim pojedincima sve ostaje. Dužna sam ti ostala mnogo uspomena iz prošlih dana, budućnosti nemam…
Volim tvoj dah.
Tvoja od srca, kao dijete prije majčine uspavanke,
Vesna Parun
---------------------------
Molba za ćirilicu
Odgovor na Vesnino pismo zapisala sam u petak, 22. oktobra. Nisam stigla da ga pošaljem istog dana. Danas, 25. oktobra, htela sam da joj pošaljem odgovor, na dan kada se otvara Sajam knjiga, i kada će njena knjiga, izbor poezije koju je sačinio Petru Krdu, povodom evropske nagrade, biti predstavljena na ćirilici. A to je važno zato što me je nekoliko puta molila da njena sledeća knjiga bude objavljena u Srbiji na ćiriličnom pismu…
Mali zahtev. Velika molba.
Smrt je brža, ponekad. Ona je zatekla Vesnu u snu. Blagosloveno je odsanjala svoju nagradu, „evropsku bajku”, svoju knjigu na ćirilici, svoj Balkan, svoj otok Zlarin, svoje masline…
Romen Rolan u „Biću Mikelanđela” napisao je:
„Postoji upravo samo jedno herojstvo u svetu, videti svet onakvim kakav jeste i voleti ga”.
Vesna je ljubila život iznad svega.
Mirjana Vukojčić
-------------------------------------
Poslednja zbirka
U poslednjoj zbirci Vesne Parun, kojoj je naslov „Taj divni divlji kapitalizam”, najkarakterističnije su pesme „Šukerijada” i „Državni semafor”.
Šukerijada
Kad poskupi benzin, skratit ćemo ceste. Kad iščezne kerozin, imamo paštete. Za dojilje je lahko: bit će ptičjeg mlijeka. Jeftinija bit će jahta nego kolijevka.
Državni semafor
Među državama grade se mostovi, a među županijama brvna. Gdje mostove grade državni lopovi, sva se brvnara drma. A povijest je kak dimnjačar crna.
Fonet
objavljeno: 25/10/2010
