Izvor: Blic, 16.Apr.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnost pokreću strast i čulnost
Privlačnost Vesninih slika leži u tajanstvenoj erotici, erotici koja nije predočena kroz aktove ili intrigantne poze, već koja se naslućuje ispod draperija. Kao vrstan majstor tapiserije, Vesna je morala dugo i temeljno da istražuje materijale.
Tako je došla i do likovnosti koju materijali mogu imati i krenula da ih slika, crta, fotografiše, pravi kolaže. Rezultat su brojne izložbe mahom u Parizu, ali i kod nas. U ovom trenutku čak dve u Beogradu: u galeriji ULUS i atrijumu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Biblioteke grada. Obe izložbe su nastavak prethodnog ciklusa „Kostimiranje praznine". Sreto Bošnjak je dao naziv prvoj: „Svetlo lice slike"; a Vesna Todorović, drugoj: „Duboki udah života". Nazive dela kao što su „Ledene tajne", „Miriše tama bela", „Svojina večnosti", „Pomešali smo ljubav i oblake", „Smešim se na daljine"" slikarka je izvukla iz stihova Miloša Crnjanskog, poete s kojim deli nostalgično osećanje života.
Zanimljivo da vi slikate tkaninu koja prekriva ljudsko telo, a telo se ne vidi nego naslućuje. Koji je razlog što skrivate ljudsko telo?
- Pre ciklusa slikanja draperije, lepota obnaženog ljudskog tela bila mi je neiscrpan izvor inspiracije. Energija libida je podsticajna. Aktove sam prikazivala preko raznih likovnih tehnika od tapiserije, crteža, akvarela kolaža i slike. Sada mi se slikanjem tkanine u svom njenom bogatstvu nabora kao i njihovoj igri svetlosti i senke pružaju beskonačne mogućnosti za maštovito traženje novih prepoznatljivih asocijacija oblika. Telo se sada samo naslućuje a tkanina je njegov drugi epiderm.
Volite žive, sveže boje. Kako postižete tu svežinu na platnu?
- Boja je deo mene. To je verovatno deo mog raspoloženja i osećaja za vrednosti boje. Trudim se da sa bogatim kolorističkim rešenjima potenciram emotivan doživljaj cele kompozicije.
Slažete li se sa opaskom kritičara da je suštinski sadržaj vašeg slikarstva ipak eros?
- U tome ima istine. Metafizičko poimanje erotizma između ostalog, blisko je mom sadašnjem slikarstvu. Ranije, slikajući aktove, erotizam se osećao kao govor tela, a sada se on nazire i prepoznaje u praznim kostimima. Pored toga, na prvi pogled iza dekorativnog prikazivanja draperije, uviđa se moje suštinsko razmišljanje o spoznaji večitog skrivanja i razotkrivanja slojevitosti pojavnog sveta. U slikanju dubokih nabora draperije i pukotina između dve različite tkanine kao da tražim neku prividnu čauru u kojoj bi se sklonili od spoljne cenzurisane realnosti.
Koji je od ta dva sveta stvarniji i kome zaista pripadate?
- Možda je jedan od načina da to saznam upravo slikajući prazne kostime i razbacane tkanine. Slikarskom maštom tražeći taj svet u isto vreme oblikujem svoj pogled i identitet. Naravno da bih dočarala svet izvan prostora ateljea, računam i na maštu samog posmatrača mojih slika. Konačan zaključak je, da je svet koji se nudi oku, pa i naša sopstvena pojava, veliko čudo. Koliko god pokušavali da ga sagledamo, tajanstvo ostaje. Ništa nije jednostavno, sve sadrži svoju senku, svoju suprotnost.
Eros je svuda oko nas, ali stiče se utisak da ga treba ponovo otkrivati.
- Svaki vid erotizma u umetnosti je osoben, nije površan i jednostavan. Trebalo bi da ima „umnu" dimenziju , da pokrene bujicu misli i pitanja, ali i nesvesnu dimenziju intuitivnog i neobjašnjivog. Uostalom strast, erotika, seksualnost i čulnost jesu jedno od glavnih pokretača stvaralaštva umetnika. Citiraću reči Žorža Bataja da je erotizam potvrđivanje života čak i smrti. Kao i Pikasove reči: „Između umetnosti i erotike nema razlike, umetnost nije čedna, a ukoliko bi bila, onda to više ne bi bila umetnost".
Pošto često boravite i izlažete u Parizu, koliko je eros prisutan na pariskoj sceni?
- Mnogo više nego kod nas. Kao patrijarhalna sredina, imamo neznatan broj izložbi na kojima je glavna tema eros. U Parizu postoji i Muzej erotizma i česte su izložbe posvećene toj temi.
U čemu konkretno nalazite inspiraciju?
- U svetu oko mene: u životu, na ulici, izlozima, modnim časopisima i razmišljanu da je sve prolazno, da mi dolazimo i odlazimo a iza nas ostaju obličja i tragovi života. Iza nas ostaju naše krpice!
I ovaj intervju mogu da završim stihovima iz jedne moje pesme posvećene tim krpicama: „Bila sam trag života koji leprša / i leti bestelesno kroz vreme. / Bila sam obličje života. / Bila sam juče. / Danas sam. Biću sutra. Biću znak. / Biću večnost. Biću slika.”
Fotografije iz pariskih žurnala nIspomažete li se fotografijom?
- Često sam svoje motive radila po sećanju, kreirajući razne nabore tkanina. Za ovu izložbu koristili su mi i kolaži koje sam prethodno napravila kombinujući isečke fotografija, fotografišući dekorativne tkanine i snimke pronađene u raznim pariskim žurnalima.
