Izvor: Politika, 13.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnici su nam okrenuli leđa
Godine 1968. Džon i ja smo odlučili da odemo na otvaranje Arts leba, sastajališta studenata i alternativnih umetnika u Londonu. Zamolili su me da za ovu priliku izložim jednu od svojih skulptura. Stoga smo Džon i ja želeli da vidimo kako je izložena. Mnogo smo očekivali. Obukli smo se lepo, ali ne previše glamurozno, i ušli u kola. Trebalo je da povezemo Pola i Ringa, koji su, takođe, išli u grad.
Pokupili smo Pola, a zatim i Ringa. Dok se automobil približavao Art lebu, Džon >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je rekao: "Znate šta, izložena je jedna od skulptura Joko. Hoćete li da pođete sa nama? Dobrodošli ste." Pol je rekao da ne može. Ringo je rekao: "Žao mi je, Džone, ali ne mogu". Tako smo otišli bez njih dvojice. Kad smo ušli u Arts leb, svi su se okrenuli ka nama. To je bilo uobičajeno. Ali zatim su se, na naš užas, svi ponovo okrenuli, skoro istovremeno, i nastavili da razgovaraju!
U to vreme smo oboje bili veoma popularni. Džon, naravno, zato što je bio u Bitlsima. Ja sam bila "vrhovna propovednica avangarde" kako su me novine nazivale. Zato nas je iznenadilo što nam je ova šik umetnička družina tek tako okrenula leđa. Moja skulptura je bila izložena na veoma vidljivom mestu. Ali su ljudi ignorisali i nju i nas i nastavili da međusobno razgovaraju.
Džona to nije zbunilo. Energično je otkoračao do šanka i poručio dve kafe. "Dve kafe, molim vas. Za Joko i mene". Devojka mu je uputila besan pogled i odgovorila: "Sam uzmi svoju kafu". Džon je otišao do automata, doneo dve kafe u papirnim čašama i odveo me do stepeništa. Seli smo posred uskog stepeništa koje je vodilo na galeriju i gledali svetinu ispod nas.
Džon i ja jedva da smo mogli da pijemo svoju kafu. Ljudi su stalno špartali gore-dole vičući: "Izvinite, izvinite". Svaki put smo morali da ustanemo da bismo im napravili mesta da prođu. Bilo je, takođe, napeto gledati žurku koja se odvijala ispred nas. Neki od gostiju samo što nisu srušili moju skulpturu, koja je bez postolja bila postavljena na pod. Rad je bio veoma posebna verzija Mend Pisa – grupe skulpturalnih komada nemogućih za međusobno sastavljanje – koji je uprkos fizičkim zakonima sastavljen. Ova ideja me je nasmejala kad mi je pala na pamet. Sad više nije izgledala tako zabavna.
"Barem je trebalo da stave konopac oko nje ili već nešto", progunđala sam. Džon, koji je primetio da sam zabrinuta, uhvatio me je za ruku i rekao: "Znaš šta, kad stvari idu loše, mi držimo čelo uzdignuto. To je ono što radimo". To je bilo prvi put da nam je pokazano da nismo toliko popularni! Zbilja. Kao što je Džon u WONSAPONATIME rekao: "Ljubav čini da budete jedno, čoveče".
Od tada je bilo mnogo prilika u kojima smo morali da držimo čelo uzdignuto. Bilo je teže kad sam morala sama da otrpim napade nakon Džonove smrti. Ali nisam zaboravila ono što mi je Džon rekao te večeri u Arts lebu i držala sam čelo uzdignuto kroz oluje.
--------------------------------------------------------------------------
Intimne priče o Džonu Lenonu
U izdanju Portalibrisa iz Beograda, na predstojećem sajmu knjiga pojaviće se bestseler "Sećanja na Džona Lenona", zbirka tekstova koje je prikupila i priredila Lenonova supruga Joko Ono, povodom 25. godišnjice Lenonove tragične smrti. Bono, Igi Pop, Mik Džeger, Santana, Elton Džon... samo su neki od autora koji otkrivaju nepoznate detalje iz života slavnog Bitlsa, pozadinu skandala, odnosa među četvoricom "buba", ali i o ljubavi i braku para Ono–Lenon. U vidu ispovesti, ova knjiga otkriva deo njihove intime. Joko Ono u ovoj knjizi nije žena koja je uništila Bitlse, već osoba koja je išla ispred vremena, umetnica koja je bila sjajan partner introvertnom i suzdržanom Lenonu. Knjiga je objavljena širom sveta, od Japana i Kine do Grčke, Poljske, Britanije, Francuske...
Takođe su data na uvid čitaocima dokumenta o praćenju Džona Lenona koja pokazuju koliko su ga se političari i aparati pojedinih država plašili, videći u njemu nosioca novih, naprednih ideja. Knjiga sadrži 47 fotografija iz privatnih kolekcija. Većina do sada nije objavljivana. Iz ove knjige ekskluzivno prenosimo delove sećanja Joko Ono i Mika Džegera.
Neki od gostiju samo što nisu srušili moju skulpturu, koja je bez postolja bila postavljena na pod. "Barem je trebalo da stave konopac oko nje ili već nešto", progunđala sam. Džon, koji je primetio da sam zabrinuta, uhvatio me je za ruku i rekao: "Znaš šta, kad stvari idu loše, mi držimo čelo uzdignuto".
[objavljeno: ]
