Izvor: RTS, 25.Mar.2013, 10:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto zatvora javni rad
Više od hiljadu osuđenika za lakša krivična dela dobilo mogućnost da kaznu odsluži kroz rad u javnom interesu. Te kazne rada sprovode se u sedam gradova u kojima postoje kancelarije poverenika, a u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija najavljuju otvaranje još sedam kancelarija.
Umesto iza zatvorskih rešetaka, do sada je više od hiljadu osuđenika za lakša krivična dela dobilo mogućnost da kaznu odsluži i kroz rad u javnom interesu. Stručnjaci poručuju da osim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rasterećenja zatvora, ta metoda izdržavanja kazne pruža mnoge pogodnosti. Za gotovo šest godina, od kada se primenjuje ta alternativna metoda, sudovi su izrekli 1.146 kazni.
Očuvanje ljudskog dostojanstva radom i doprinosom društvu. To je jedna od svrha izricanja kazne rada u javnom interesu. Namenjena je pre svega ljudima koji zbog prekršaja na kratko dospeju u zatvor, a prethodno nisu kršili zakon. Zatvor nije samo običan boravak iza rešetaka, objašnjavaju nadležni.
Vršilac funkcije predsednika Višeg prekršajnog suda Zoran Pašalić kaže da kazna zatvora povlači za sobom viktimizaciju tih lica od strane sredine koja ih na taj način proglašavaju za lica koja imaju zatvoreničku prošlost, "zovu ih robijaši".
"Srbija jako velika sredstva odvaja za ta lica, prošle godine je bilo 10 hiljada zatvorskih dana samo po osnovu prekršaja što kada računate puta zatvorski dan doći ćete do jedne vrlo ozbiljne sume novca koja je odvojena za to", objašnjava Pašalić.
Osuđenici najčešće kaznu služe radeći u javnim i komunalnim preduzećima i ustanovama kulture.
Direktorka Ustanove kulture "Vuk Karadžić" Sanja Đurđević kaže da se uvek uzima u obzir stručna sprema, "ako su obrazovani i imaju tehnička znanja, mogu da rade i na poslovima realizacije predstava, kuririskim, rekvizitera, dakle scenskih radnika".
"Uglavnom su to poslovi vezani za realizaciju pozorišnih programa i obično se dešavaju tako u popodnevnim, večernjim satima što njima izuzetno odgovara jer su zaposleni", kaže Đurđević.
Kazne rada u javnom interesu sprovode se u samo sedam gradova u kojima postoje kancelarije poverenika. To nije dovoljno, kažu u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija i najavljuju otvaranje još sedam kancelarija.
Dušanka Garić iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija kaže da treba da se proširi mreža na čitavu teritoriju zemlje pošto se kazna rada u javnom interesu i uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom realizuje samo u gradovima gde su otvorene kancelarije.
"Sada neko ko živi u Beogradu može da dobije kaznu rada u javnom interesu a neko ko živi u Čačku gde nema još otvorene kancelarije ne može što prosto građane dovodi u jedan neravnopravni položaj", rekla je Garićeva.
Na rad u javnom interesu ne mogu da računaju osuđeni za ubistva i druga teška krivična dela, već samo oni koji odgovaraju za dela za koja je zaprećena novčana kazna ili zatvor do 3 godine.
