Izvor: Blic, 14.Mar.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto velikog praska opet kvar
Najveća i najskuplja mašina na polju fizike još jednom je zakazala. Posle petnaestak godina truda, utrošenih devet milijardi dolara i pompeznog puštanja u rad u septembru 2008, veliki hadronski kolajder (sudarač), džinovski akcelerator čestica ispod zemlje na periferiji Ženeve, moraće još jednom, po ko zna koji put, da se zaustavi. Dokle? Da li će akcelerator i posle novog remonta ostvariti cilj naučnika
Naučnici Evropskog centra za nuklearna istraživanja (CERN) >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << saopštili su da moraju da zaustave mašinu na godinu dana. Kolajder će raditi sa pola snage najmanje 18 meseci, puštajući kroz specijalne tunele, dugačke 30 kilometara, sedam biliona elektronvolti. Dr Stiv Majers iz CERN-a kaže da su on i njegovi saradnici odlučili da isključe mašinu krajem 2011.
– Najvažnija odluka koju smo doneli prošle sedmice jeste da kolajder radi još 18 meseci ili dve godine s energijom sudaranja od sedam teraelektronvolti (TeV). Posle toga ćemo ga zatvoriti, a za to vreme ćemo obaviti neophodne radove da bismo prilikom sledećeg uključenja dostigli planiranih 14 TeV – rekao je dr Stiv Majers iz CERN-a.
Ovaj ambiciozni projekat, koji ima za cilj da proizvede česticu poznatu u fizici kao Higzov bozon, ili „božja čestica", od koje su, barem tako kaže teorija, nastale ostale osnovne čestice sa masom i ceo naš univerzum uopšte, suočava se od samog početka s problemima, iako je trebalo da bude pušten u rad još 2005.
Fizičari se nadaju da će im kolajder omogućiti da provere i neke egzotičnije ideje, recimo, postojanje drugih dimenzija pored tri dimenzije svemira i jedne vremenske dimenzije.
Kolajder je sagrađen da bi ubrzao protone, odnosno hadrone kako bi dostigli brzine bliske brzini svetlosti i svoj puni potencijal od 14 biliona elektronvolti, a zatim ih sudarao u potrazi za česticama i silama koje su postojale bilioniti deo sekunde posle Velikog praska i nastanka univerzuma.
Dr Majers kaže da su inženjeri odlučili da zaustave ceo sistem jer su mašini potrebni veoma hladni uslovi, a svako puštanje u rad zahteva dugotrajnu fazu hlađenja i zagrevanja. Fizičari takođe moraju da ojačaju izvesne spojeve između magneta kolajdera pre nego što pređu na veću energiju. Mašina je zaustavljena u septembru 2008. upravo zbog kvara na magnetima kada je došlo do curenja helijuma u tunelu.
U toku ovog meseca mašina će funkcionisati s upola snage, a to će biti dovoljno da se dobiju izvesna saznanja o našem univerzumu.
Ovo je za „Blic nedelje" potvrdio i dr Dragan Popović, direktor Instituta za fiziku.
– Ovo je kompleksna mašina, koja je prilikom prošlog puštanja u rad zakazala. Baš zato su naučnici oprezni i zato malo kasni početak rada kolajdera. Najverovatnije će on početi da radi krajem marta. Za sada su oni samo isprobavali određene elemente kolajdera – kaže za naš list dr Popović.
Profesor Rolf-Diter Hojer prognozira da će posle remonta biti ostvaren prodor na polju tajanstvene prirode crne materije, za koju se veruje da čini četvrtinu univerzuma.
Sve „dečje bolesti" kolajdera
2001: Veliki hadronski kolajder (LHC) kasni sa puštanjem u rad i košta 30 odsto više nego što je bilo planirano. Naučnici predviđaju da će proraditi između 2005. i 2007.
25. oktobar 2005: Tehničar Hose Pereira Lages gine u tunelu kolajdera nakon što s krana slučajno pada teret težine 1.200 kg.
27. mart 2007: Rashlađeni magnet se kvari „uz veliki prasak i oblak prašine" posle testa opterećenja.
Novembar 2007: Probijen rok za puštanje kolajdera punom snagom.
Maj 2008: Probijen i drugi rok za puštanje kolajdera.
10. septembar 2008: Kolajder je najzad proradio.
19. septembar 2008: Električni kvar između magneta izaziva curenje helijuma i eksploziju u tunelu.
Decembar 2008: CERN saopštava da će LHC ponovo biti pušten u rad u leto 2009.
20. novembar 2009: LHC ponovo proradio.
23. novembar 2009: Prvo sudaranje čestica.
Mart 2010: CERN potvrđuje da će LHC biti zatvoren krajem 2011. s tim da punim kapacitetom ponovo proradi 2013.
Odbačena tužba
Nemački ustavni sud je, navodno, zbog nedostatka dokaza, odbacio tužbu jedne neimenovane Nemice, koja smatra da bi delovanje najvećeg svetskog ubrzivača (akceleratora) čestica (LHC), koji se nalazi u blizini Ženeve, moglo da prouzrokuje kraj sveta. Ta Nemica je, naime, tražila da se okonča učešće Nemačke u tom eksperimentu Evropskog centra za nuklearna istraživanja (CERN) jer se pribojava da bi eksplozija u tom ogromnom ubrzavaču mogla da dovede do kraja sveta.
.jpg)
