Izvor: Blic, 15.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto pšenice korov na 100.000 hektara
Umesto pšenice korov na 100.000 hektara
Pšenica je ove godine odlično rodila, ali baš zbog toga postoji opasnost da žetva 2005. bude znatno manja. Zbog velike ponude mlinari i pekari ne otkupljuju ovogodišnji rod pšenice jer očekuju pad cene, dok inostranih kupaca još uvek nema zbog lošeg kvaliteta ovogodišnjeg žita. Kasni berba kukuruza, zbog čega će i jesenja setva pšenice kasniti (pšenica se obično seje posle kukuruza), pa se zbog toga sledeće godine mogu očekivati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << manji prinosi. Sem toga, država je odlučila da se ne meša u poljoprivredu, time ni u setvu, ni u otkup, pa seljaci ne znaju da li da seju pšenicu i na kojim površinama jer im više niko ništa ne garantuje.
- Postoji mogućnost da, zbog trenutne situacije u kojoj se zbog nemarnosti države nalaze paori, polja koja su se donedavno sejala pšenicom, ubuduće budu prekrivena korovom. U ovakvim okolnostima bi nam se moglo desiti da se 'sudare' dva roda, ovogodišnji i onaj koji tek treba da usledi. Nema interesa za kupovinu roda, kao ni povoljnih kredita za stvaranje zaliha. Paori ne dobijaju regresiranu naftu, pa su prinuđeni da se snabdevaju gorivom po ceni koja je veća od maloprodajne i plaćaju ga unapred. Nadam se da će država ispoštovati obećanje i u ovom mesecu obelodaniti strategiju razvoja poljoprivrede - kaže Đorđe Bugarin, predsednik Zadružnog saveza.
- Ovogodišnja setva ozbiljno kasni. Tome su razlozi i klimatsko-biološki i finansijski. Kasnilo je zrenje kukuruza, posle čega se seje pšenica, a poljoprivrednici ne znaju koliko da zaseju, kad još nisu prodate sve prošlogodišnje pšenične zalihe. Po svemu sudeći, setva će ove godine biti mnogo skuplja, a biće posejano oko 100.000 hektara manje nego što je to uobičajeno - tvrdi Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS.
Danilo Golubović, zamenik ministra poljoprivrede objašnjava da je Vlada već podelila sve regresirano gorivo za ovu godinu, predviđeno i za prolećnu i jesenju sezonu, u vrednosti od 900 miliona dinara.
- Sada ispada da gorivo nije regresirano jer su sredstva za obe setve potrošena u prolećnoj sezoni. To može biti problem, ali ratari, ipak, neće zasaditi manje pšenice nego što podrazumeva višegodišnji prosek - smatra Dragan Nedeljković, izvršni direktor Centra za poljoprivredu Regionalne privredne komore u Novom Sadu.
Igor Kurjački, vojvođanski sekretar za poljoprivredu, već je poljoprivrednicima u pokrajini preporučio da smanje površine zasejane pšenicom. Ta njegova preporuka već na prvom koraku naišla je na negodovanje stručnjaka i proizvođača.
Kako tvrdi Đorđe Bugarin, za ovakvu preporuku je prekasno, jer je setva već počela. Prema rečima dr Srbislava Denčića, direktora Instituta za strna žita novosadskog Naučnog instituta za ratarstvo i povrtlarstvo, potpuna liberalizacija proizvodnje pšenice i prepuštanje tržišnim uslovima neozbiljan je i neodgovoran potez jer je pšenica strateški proizvod.
- Pšenica je najznačajnija biljna vrsta koja obezbeđuje hranu, a posebno je značajna u siromašnim zemljama jer čak i u najgorim krizama pruža bezbednost. Nijedna ozbiljna zemlja neće prepustiti proizvodnju pšenice slučaju, a to potvrđuju i primeri Francuske i Rusije, gde se površine pod pšenicom povećavaju. Rusija planira da u sledećih pet godina sa površinama od 80 miliona hektara postane žitnica sveta, dok Francuska projektuje viškove kako bi izvozila. S druge strane, naši paori dobijaju savete da seju manje i samo za poznate kupce - ističe Denčić.
Prema proceni, Srbiji i Crnoj Gori potrebno je oko 1,4 miliona tona pšenice, i oko 400.000 tona za prelazne zalihe. Optimalne površine za sejanje su oko 650.000 hektara, odakle se pri nižim prinosima obezbeđuju dovoljne količine, a kada su prinosi prosečni, pretekne i za izvoz. Denčić procenjuje da bi sa ovih površina moglo da se izveze oko 300.000 tona.
Danilo Golubović kaže da bi bilo licemerno da Vlada propisuje koliko će ratari zasejati pšenice, a da posle nema novca da otkupi propisanu količinu.
- Država otkupljuje žito za potrebe strateških rezervi, sve ostalo je u granicama pretpostavki. Zato je neophodno poljoprivrednicima obezbediti što povoljnije uslove kreditiranja i stalnu mogućnost da se informišu o stanju na tržištu - rekao je Golubović.
Milan Prostran, međutim, smatra da je tržišna stihija nepovoljna, a Srbislav Denčić da značaj pšenice nije samo ekonomski.
- Pšenica ne pruža veliki dohodak i paori je često seju samo radi plodoreda. Iako je u odnosu na uložen rad profit mali, pšenica ima značajan društveni aspekt jer hrani narod. Zato bi 'poznati kupac' trebalo da bude država, koja će otkupiti viškove, stvoriti rezerve kojima će intervenisati, a ne da se desi da, kao prošle godine, uvozimo pšenicu po ceni od 250 dolara za tonu - kaže Denčić. Ekipa 'Blica'
