Izvor: Politika, 09.Apr.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto kapitalnih mašina ostale su rupe
Srbija je u dvodecenijskom kriznom periodu pored fabrika, o kojima se najviše govori, izgubila više od 700.000 industrijskih radnika. Početkom devedesetih, industrija Srbije je za samo dvadesetak meseci gotovo zaustavljena, redukujući svoju proizvodnu funkciju za, u proseku, 60odsto. U visokotehnološkim sektorima, kao što je proizvodnja elektronskih uređaja, mašina alatki, motora, auto-industrija ili industrija poljoprivrednih mašina, pad je bio veći, neretko i preko 80 odsto. U funkciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su ostali samo oni industrijski sektori koji su prehranjivali stanovništvo i obezbeđivali energetsku komponentu. Nasuprot tome, proces erozije ljudskog resursa nije imao diskontinuitet ove vrste, već je imao monotoni linearno opadajući karakter. U proseku, Srbija je godišnje gubila više od 34.000 industrijskih radnika. Taj trend i dalje postoji, jerje industrija zapravo jedan vrlo inertan sistem; u industriji se ništa ne dešava brzo, ni rast, niti opadanje, ali ni promena trenda.
Paralelno sa smanjenjem broja industrijskih radnika, menjala se i kvalifikaciona struktura. Na osnovu Ankete o radnoj snazi koju je 2011. godine izradio Republički zavod za statistiku, dajemo grafički prikaz kvalifikacione strukture za sektore prerađivače industrije.
Ove podatke je moguće kombinovati saindirektno povezanim pokazateljima. Na primer, osamdesetih i devedesetih godina, na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, godišnje je produkovano od 70 do 100 inženjera proizvodnog mašinstva. To je profil koji je generička komponenta za industrijsku proizvodnju, posebno za domen prerađivačke industrije. Danas je taj broj oko 20. To nije posledica pada kvaliteta obrazovnog procesa, kako se često tvrdi. Mlade generacije biraju svoju budućnost posmatrajući sadašnjost, a naša sadašnjost je deindustrijalizacija. Umesto u proizvodne inženjere, ,,vukovci“ odlaze u kuvare, pedikire, manikire ili na fitnes akademije. Mi u ovom trenutku možemo samo da nagađamo koliko od tih 20 diplomiranih inženjera ode u industriju.
Pre nego što se krene u industrijalizaciju, neophodno je izraditi tehnološke mape Srbije. Nešto slično radili smo sa poljoprivredom prošle jeseni.
Privatizovane fabrike koje nisu otišle u stečaj po pravilu su izvedene iz osnovne proizvodne funkcije i tehnološki su devastirane. Umesto mašina ili proizvodnih linija ostale su rupe iz kojih štrče zavrtnjevi za ankerisanje. To su ,,tehnološke rupe” koje su u proizvodnom smislu fragmentirale tehnološku bazu industrijskog sistema Srbije. Takav je slučaj, na primer, sa „Lola” Fabrikom alatnih mašina (FAM), koja je 1983. godine uz enormne napore kupila portalnu CNC glodalicu gigantskih razmera, „valdrih coburg”, kako bi kroz tehnološki skok otvorila nove prostore za tržišni rast (više od 70 odsto proizvodnje plasirano je u izvoz, a godišnji finansijski obim te proizvodnje iznosio je više od 210 miliona dolara). Po odluci tadašnjeg direktora Nikole Mirjanića i radničkog saveta, da bi se obezbedila enormna finansijska sredstva za kupovinu ovakve mašine, godinu dana je svim zaposlenim odbijano deset odsto od plate. Tehnološka vrednost mašine bila je takva da je ona radila i za vreme sankcija, ne zbog potreba Srbije već zapadnih kompanija. Dvadesetak godina kasnije, kompletna fabrika „Lola” FAM je prodata po ceni upravo te mašine! Pet godina od privatizacije mašina je prodata, a iza nje je ostao da zjapi gigantski temelj, u koji je ugrađeno toliko betona i čelika da bi mogla da se naprave dva solitera.
Nestankom ove jedinstvene mašine Srbija je izgubila sposobnost da stvara široku klasu proizvoda. „Lola” FAM je danas pretvorena u bravarsku radionicu za zavarivanje čeličnih konstrukcija. To naravno, nije odgovornost novog vlasnika, kompanije „Montavar”, koja se uvek bavila zavarenim konstrukcijama. To je posledica naše površnosti, neodgovornosti i nerazumevanja značaja tehnologije i inženjerstva. Rezultat je očigledan.
Profesor Mašinskog fakulteta BU, redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije
Petar B. Petrović (2)
objavljeno: 09.04.2013.
