Izvor: Blic, 12.Maj.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umereno i sa preuzimanjem obaveza!
Danas ljudi uglavnom žive ubrzanim ritmom i tako postaju žrtve sve većeg pritiska zbog koga nemaju dovoljno vremena za sve obaveze koje im predstoje u toku dana.
Užurbanost i preuzimanje odgovornosti za suviše veliki broj obaveza za koje niste sigurni da ćete moći sa uspehom da ih realizujete u toku predviđenog radnog vremena kod poslodavca je svakako nešto što morate izbegavati da vam se ne bi desilo da sami upadnete u sopstvenu zamku - tzv. pregorevanje na poslu! Naime, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << napravite realnu samoprocenu svojih sposobnosti, te pregovarajte o svojim obavezama u skladu sa sopstvenim mogućnostima.
Stres je svakodnevni pratilac savremenog načina života većine ljudi i obično nastaje kao posledica pritiska koji osećamo, a u vezi sa nekim predviđenim vremenom ili rokovima, bez obzira na to da li smo sami odredili taj pritisak vremena ili nam ga je neko drugi nametnuo. Pored ove vrste stresa u komunikaciji sa poslodavcem ili nadređenim često nastaje stresna situacija i onda kada se vaš sagovornik trudi da vas navede na razmišljanje ili izvršavanje nekog zadatka koji je van vaših znanja ili mogućnosti - kao, na primer, insistiranje da se brzo donese neka veoma važna i krupna odluka ili značajno promeni neki predlog ili stav. Usled takvog pritiska sagovornika, obično se donose neadekvatne i pogrešne odluke, što naročito dolazi do izražaja u situaciji u kojoj, recimo, pregovarate sa poslodavcem o uslovima pod kojima ćete biti angažovani.
Da biste izbegli stres u ovakvim i sličnim situacijama, pri poslovnoj komunikaciji veoma je važna dobra samokontrola i upotreba nekih od trikova unutrašnjeg opuštanja. Kao prvo, nikada nemojte otići na finalni razgovor kod poslodavca umorni i neispavani. Nemojte da prihvatite nametnuti tempo pregovora ukoliko ga ne možete pratiti, već odaberite onakav tempo razgovora koji vama odgovara.
Pored stresa u pregovorima često se može pojaviti i doza agresivnosti. Agresivnost koju izaziva neka od strana u razgovoru nastaje najčešće kao posledica straha ili nesigurnosti one druge strane. Sagovornici koji imaju velika očekivanja, a male mogućnosti njihove realizacije, uglavnom pribegavaju agresivnosti tokom razgovora ne bi li ostvarili svoje ciljeve. Agresivan čovek se lako podređuje tuđim ciljevima, jer gubi samokontrolu i obično reaguje ne razmišljajući o posledicama sopstvenih postupaka. Ako vaš sagovornik tokom pregovora uspe na bilo koji način da utiče na vaše ponašanje, verovatno je da će lako uticati i na vaše odluke!
Ukoliko želite da budete dobar pregovarač, trebalo bi pre pregovora sa poslodavcem da prikupite sve podatke do kojih možete doći kako o tematici pregovora - vrsta posla, obim zaduženja, delatnost kompanije, raspon plata u kompaniji - tako i o sagovornicima i samoj kompaniji u koju dolazite. Najjače oružje dobrog pregovarača je poznavanje činjenica kojima mogu da pridobiju svoje sagovornike, pa bi trebalo da znate gde zapravo možete da dođete do takvih ključnih informacija ili podataka koje možete iskoristiti tokom pregovora.
Irena Tešić, HR menadžer: Saveti ljudima koji traže posao
