Izvor: RTS, 14.Jan.2010, 21:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umeren rast privrede Evrozone
Evropska centralna banka očekuje umeren, ali neravnomeran rast privrede Evrope u 2010. godini. Ipak, vanredne pomoći za zemlje najteže pogođene krizom neće biti.
Žan-Klod Triše, predsednik Evropske centralne banke, izjavio je na konferenciji za štampu, održanoj nakon odluke rukovodstva glavne finansijske institucije Evrope da ostavi kamatne stope nepromenjene, da su u zapadnoj Evropi već krajem 2009. bili primetni znaci oživljavanja.
Triše je predočio da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Savet guvernera Evropske centralne banke očekuje u 2010. godini umeren rast privrede, ali taj proces ekonomskog oživljavanja neće biti ravnomeran.
Takođe je dodao da neki faktori koji podržavaju realan rast bruto domaćeg proizvoda imaju privremen karakter, zbog čega je Evropska centralna banka odlučila da kamatnu stopu ostavi na rekordno niskom nivou od svega jedan odsto.
Takva bazna kamatna stopa je na istorisjkom minimumu i istrajava već osam meseci.
U srednjeročnom periodu Triše očekuje umerenu inflaciju, ali ne prognozira njene dugoročne izglede.
Na pitanje novinara da li bi Grčka, čiji budžetski deficit iznosi 13 odsto bruto domaćeg proizvoda, mogla da bude prinuđena da napusti Evrozonu, Triše je odgovorio da ne komentariše apsurdne hipoteze.
Međutim, potvrdio je da će pravila Evropske centralne banke ostati nepromenjena i tako nagovestio da Grčka ne može računati na bilo kakvu vanrednu podršku ostalih članica Evrozone.
Isto je početkom meseca izjavio i član Saveta Evropske centralne banke Jirgen Štark, čime je rasplamsao diskusiju o sposobnosti Evrozone da opstane.
Trogodišnji plan reformi u Grčkoj
Grčka vlada je predstavila trogodišnji plan reformi javnih finansija i smanjivanja ogromnog budžetskog deficita sa prošlogodišnjih 13 na 2,8 odsto bruto domaćeg proizvoda do 2012. godine.
Stav vlade je da privreda zemlje neće biti teško pogođena drastičnim smanjivanjem deficita.
Posle prošlogodišnjeg pada i ovogodišnje stabilizacije, BDP bi 2011. trebalo da poraste za 1,5 procenata, a u 2012. za 1,9 odsto.
Dogodine minus u državnoj kasi trebalo da bude smanjen na 5,6 odsto BDP, a u 2012. da dostigne planirani cilj sniženjem za još 2,8 procenata, najavio je ministar.
Analitičari ukazuju da u obrisima plana nema u osnovi nema ničeg novog i da su investitorima neophodne podrobnije informacije, kako bi mogli da odlučuju.
Grčka je dospela u teške finansijske probleme zbog naglog povećanja deficita čiju je pravu visinu zvanična statistika donedavno sakrivala.
Grčka vlada bi narednog dana trebalo da predoči svoj plan Evropskoj uniji.
Istraživanja javnog mnenja nagoveštavaju da bi grčka javnost prihvatila oštre mere štednje, uz pretpostavku da će troškovi biti ravnomerno raspoređeni.
