Izvor: Blic, 09.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Um čini telo zdravim
Um čini telo zdravim
Sudeći po najnovijim naučnim saznanjima, isceliteljske mogućnosti uma su bezgranične. Fascinantni su načini na koje telo može da ugrozi ili da izleči samo sebe.
Iz 'Njuzvika' prenosimo najzanimljivije delove teksta na tu temu. Potpisali su ga vrhunski američki stručnjaci za proučavanje veze između duše i tela, dr Herbert Benson, profesor Harvarda i osnivač bostonskog 'Majnd/bodi instituta' (um/telo; engl) i dr Džuli Korlis, urednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << medicinskog izdavaštva čuvenog univerziteta.
Zašto peče i svrbi?
Zamislite da ste strašno alergični na kiselo drvo, navodi 'Njuzvik' u oktobarskom broju čija je tema 'Nova medicina uma i tela'. Dok s povezom na očima sedite u ordinaciji, lekarka vam kaže da će vašu desnu podlakticu da protrlja listom kiselog drveta, a levu listom bezazlenog kestena. Tek što vas je dotakla, desna ruka vam je pokrivena crvenim pečatima koji nesnosno svrbe i peku. Na levoj ruci nema ničeg. To vas nimalo ne čudi, dok vam lekarka ne kaže da vam je leva, a ne desna nadlaktica došla u dodir s alergenom. Ili zamislite da zbog Parkinsonove bolesti jedva hodate. Prijavili ste se za eksperimentalnu operaciju, posle koje osećate dramatično poboljšanje i spremni ste da slavite lekare, kad shvatate da je hirurški zahvat predstavljao prevaru. Samo su vam probušili malu rupu u lobanji, a onda je zakrpili.
Osećanja i zdravlje
Činjenica da misli i osećanja mogu da utiču na naše zdravlje ne predstavlja ništa novo. Međutim, ispostavlja se da je odnos između emocija i zdravlja mnogo značajniji i mnogo interesantniji nego što je iko mogao da zamisli. Iz ugla nauke 21. veka, anksioznost, otuđenost i beznađe nisu samo osećanja. Kao ni ljubav, smirenost i optimizam. Sve su to fiziološka stanja koja utiču na zdravlje isto koliko i gojaznost ili fizička aktivnost. A mozak, kao izvor tih stanja, nudi potencijalnu vezu sa bezbroj drugih organa i tkiva - od srca i krvnih sudova, do creva i imuniteta. Naučnici pokušavaju da naprave mapu puteva koji povezuju mentalna stanja sa medicinskim i otkriju kako da ih koristimo kad god je potrebno.
Placebo nije samoobmana
I dok proučavaju efekte neprijateljstva i beznađa, oni takođe stiču neslućena saznanja o isceliteljskim mogućnostima mozga. Efekat placeba je naučno dokazao dr Henri Bičer sa Harvarda pre pola veka. Donedavno je većina stručnjaka smatrala da je reč o samoobmani i da ljudi koji su i dalje bolesni uspevaju da ubede sebe da im je bolje. Međutim, sada otkrivamo da naša očekivanja mogu direktno da promene tok bolesti. Recimo, lažni analgetici mogu da pojačaju dejstvo mehanizma u mozgu koji se bori protiv bola. Tu placebo efekat nije imaginarno slabljenje simptoma, već stvarna, merljiva promena hemije mozga. A placebo je samo početak. Religija je lekovita
Sve više studija pokazuje da brojna smirujuća emocionalna iskustva mogu da poboljšaju zdravlje. Na Univerzitetu Djuk istraživači su otkrili da ljudi koji ispovedaju neku veru ređe obolevaju. Ljudski organizam proizvodi više azotovog oksida kad je opušten i upravo ti molekuli deluju kao protivteža kortizolu i drugim potencijalno toksičnim hormonima.
Možemo li sami da naučimo da budemo zdraviji? To je ključno pitanje medicine koja se bavi uzajamnom povezanošću duše i tela, a odgovor je sasvim određeno 'da'. Život pod stresom ne može da se izbegne. Nasleđe i karakter čine neke ljude sklonije stresu od drugih. A molitva sigurno nije zamena za penicilin ili zdravu ishranu. Ipak, tehnike koje jačaju vezu između uma i tela mogu da poboljšaju kvalitet života gotovo svakog čoveka. CDC/JS
