Izvor: Blic, 12.Dec.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uloga sporta
ODVRAĆANJE OD STVARNOSTI: Kritičari učestale rialiti šoue obično procenjuju sa estetičkog i etičkog stanovišta. Zameraju im, drugim rečima, zbog prostote i vulgarnosti, ali takođe i zbog odsustva bilo kakvog prihvatljivog sadržaja i smisla.
Mada takve primedbe nisu neosnovane, istrajavanjem jedino na njima propušta se da primeti njihovo mnogo zlokobnije svojstvo: odvraćanje od stvarnosti. Da li je anesteziranje građana u takvim emisijama u interesu vlasti, sami zaključite.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
ISCELJUJUĆA ULOGA SPORTA: Uspesi naših sportista ne samo da nas vesele već čine da se, makar povremeno, osećamo kao velesila. Na tome im svakako moramo biti zahvalni jer su njihova dostignuća uteha i melem za naciju koja nema često prilike da se raduje. Ne čudi, otuda, što mladi ljudi pohrle na trgove, kada im sportisti daju razloga za veselje. Poistovećenje sa uspehom, psiholozi to dobro znaju, ne samo da na mlade deluje podsticajno, već je i isceljujuće.
ARHAIČNOST PRISTOJNOSTI: Ljudi više ne osećaju potrebu da se drže reči, urade ono što su obećali, dođu na vreme na ugovoreni sastanak, ne smetaju drugima ili se makar izvine, da, jednom rečju, budu pristojni. Osobe, koje - uprkos svemu - poštuju dobre običaje, izgledaju kao neka vrsta u izumiranju. Uzalud se vajkaju. Uzalud se nadaju da će se pristojnost ponovo uvesti, kao obavezujuće pravilo. Kako stvari stoje, izgledi za to ne čine se veliki. Možda će se, doduše, i to jednoga dana desiti, ali je takođe moguće da će se na pristojnost gledati samo kao na prevaziđenu društvenu kategoriju, maltene kao na arheološku iskopinu. Na nešto, dakle, što više ne postoji, kao iskorenjene životinjske vrste i iščezle civilizacije.
