Izvor: B92, 17.Okt.2013, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Uloga Tita se različito tumači"
Beč -- Uloga i značaj doživotnog predsednika nekadašnje SFRJ Josipa Broza Tita se i danas na različite načine tumače, kaže austrijski istoričar Arnold Supan.
Različito se na to gleda pre svega u zemljama nastalim raspadom Jugoslavije, ocenio je Supan, koji je u Beču predstavio svoju knjigu Hitler - Beneš - Tito. Konflikt, rat i genocid u istočnoj, srednjoj i jugoistočnoj Evropi.
S jedne strane se Tito okrivljuje za tlačenje određenih etničkih, ideoloških >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ili verskih grupa, a s druge vlada određena nostalgija za njim, rekao je Supan na sinoćnoj promociji.
Jedna međunarodno priznata biografija Tita će biti moguća tek nakon što svi arhivski predmeti u zemljama nastale raspadom bivše Jugoslavije budu date na raspolaganje, naglasio je Supan.
Adolf Hitler, Edvard Beneš i Tito su odrasli u Habsburškoj monarhiji i bili su obeleženi Prvim svetskim ratom, bili su pripadnici te takozvane ratne generacije, objasnio je on, dodajući da su to ujedno i ličnosti koje su najviše obeležile politiku svojih zemalja u 20-om veku, što ima i dan danas svoj uticaj.
Oni su, kako smatra austrijski istoričar, ujedno i simboli istorije odnosa i konflikata u istočnoj, srednjoj i jugoistočnoj Evropi od monarhije do danas.
Predstavljajući svoje delo, koje je objavljeno u tri toma,austrijski istoričar je kazao da i dan danas narodi u istočnoj, srednoj i jugoistočnoj Evropi još nemaju odnose koje bi trebalo da imaju u razumnoj zajedničkoj Evropi.
Dugogodišnji šef Instituta za istočnoevropsku istoriju bečkog Univerziteta pokušao je da istraži pozadinu, ali i psihološke barijere koje utiču danas na suživot.
Nekadašnji generalni sekretar, a kasnije i potpredsednika Akademije nauka Austrije ukazao je da još do izražaja dolaze nacionalni stereotipi, kako kod istoričara tako i političara.
Supan je ocenio da je savladavanje prošlosti u mnogim oblastima tek počelo.
Nacionalni konflikti se protežu do vremena Habsburške monarhije i odlučno su zaoštreni Prvim svetskim ratom, naveo je on, ističući da je stvaranjem takozvanih nacionalnih država sa mnogim nacionalnim manjinama posle 1918. došlo do promene odnosa moći, ali je nacionalno pravo na samoopredeljenje bilo veoma selektivno primenjeno.
On smatra da je najkasnije sa svetskom ekonomskom krizom došlo do nove eskalacije nacionalnih konflikata.
Hitlerova politika osvajanja i okupacije u Ccehoslovačkoj i Jugoslaviji, kao i njegovi ratovi protiv Poljske i Rusije su samo pooštrile stare nemačko-austrijsko-slovenske konflitke u smrtni sukob koji je odneo desetine miliona žrtava, kzao je Supan.
Prema njegovim rečima, i akcije proterivanja i odmazde posle rata koštale su života više stotine hiljada Nemaca.
Naučno savladavanje ove evropske katastrofe počelo je tek posle kraha komunizma, ocenio je Supan, navodeći da danas više ne postoji nijedan razlog da se nešto kolektivno prećutkuje.
On je kritikovao da bavljenje, pre svega Hitlerom u Austriji, nije dovoljno sveobuhvatno.
Prema njegovim rečima, do sada nije izdata nijedna biografija Hitlera od strane jednog austrijskog istoričara.
On nedostatke u austrijskoj istoriografiji ne vidi samo u analizi ličnosti Hitlera, već i u njegovoj težnji da stvori jednu evropsku imperiju i u vezi uključenja austrijskog stanovništva u ratnu nacističku politiku.
Još zadugo nismo završili sa Hitlerom, poručio je Supan.
Ssto se tiče bivšeg čehoslovačkog predsednika, Beneša on je još sporna ličnost kako u Nemačkoj i Austriji, tako i u Cceškoj.
Mnogi neće biti srećni što se Beneš nalazi zajedno sa Hitlerom u ovoj knjizi, ali njegovo insistiranje na proterivanju i naseljavanju sudetskih Nemaca od 1942. je u potpunoj suprotnosti sa ljudskim pravima, zaključio je istoričar.
