Izvor: Blic, 09.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uloga Malog Napoleona
Kada dva važna igrača igraju tvrdo, potreban je treći koji preuzima ulogu posrednika, kako bi se zastoj pretvorio u korak napred. U klasičnom slučaju real-politike, gde o sudbini ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji ne odlučuju njihovi politički predstavnici već velike svetske sile na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama i donekle Rusijom, na samitu najbogatijih država sveta G8, novi predsednik Francuske Nikola Sarkozi uspešno potvrđuje svoj nadimak. Mali Napoleon, kao posrednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << između Rusije i SAD, predlaže odlaganje glasanja o rezoluciji Ujedinjenih nacija koja otvara put ka nezavisnosti Kosmeta. Istovremeno, ruski predlog da se podrže novi pregovori se oročava. Alternativa nezavisnosti koja se predlaže planom Martija Ahtisarija više nisu jednostavno „novi pregovori", već konkretno rešenje, uspostavljeno kao dogovor albanske i srpske strane u ograničenom vremenskom periodu. Ovaj „korak napred" u rusko-američkim odnosima, iako na prvi pogled izgleda kao ustupak Rusiji, u stvari jača američki stav po pitanju statusa Kosmeta. Nezavisnost se predstavlja kao konkretan plan i pritisak se pomera sa američko-albanske na rusko-srpsku stranu koja dobija za zadatak da smisli drugo rešenje koje će biti jednako prihvatljivo albanskoj strani. A kako predložiti nešto više od sadašnjeg plana srpske vlade koji nudi sve osim formalne nezavisnosti za Kosovo i Metohiju? Uprkos podršci Rusije, Srbija nije uspela da izađe iz pregovaračkog okvira gde se zadovoljenje jedne strane, albanske, stavlja ispred zadovoljenja druge strane. Jedini mogući izlaz iz ove političke mišolovke i dalje ima isto ime - presedan. Amerika još uvek nije ubedila druge države (niti sve svoje političare) da nezavisnost Kosmeta nije presedan i da ako niko ne pomene tu reč da možemo svi uspešno da se pretvaramo da je u pitanju nešto drugo. Srpskoj diplomatiji, međutim, nije dovoljno da ukazuje na opasnosti od presedana, već mora i da ubedi u to da rešenje koje ona nudi zaista zadovoljava prava Albanaca na jedan suštinski način. Istovremeno, mora tiho da se radi na jačanju prava nealbanaca u okvirima koji predlaže Ahtisari kako Srbi na Kosmetu ne bi kao u Krajini ostali i bez države i bez autonomije. U real-politici pravičnost nije najvažnije načelo, a pragmatizam je, kako naglašava Nikolo Makijaveli, obaveza odgovornog državnika.
