Izvor: Blic, 12.Avg.2009, 21:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulje za 98 dinara u septembru
Jeftinije ulje iz Robnih rezervi Srbije po ceni od najviše 98 dinara za litar moglo bi da se nađe u prodavnicama već početkom septembra, ukoliko vodeći uljari u narednih nedelju dana ne promene odluku o ukidanju rabata, koja je početkom juna i jula dovela do poskupljenja ulja na oko 124 dinara po litru.
- Narednih dana pripremićemo odluku o puštanju ulja iz Robnih rezervi na tržište Srbije. Ukoliko do kraja meseca cena ulja ostane na ovom nivou, iznećemo odluku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pred Vladu Srbije, kako bi građani početkom septembra mogli da pazare ulje po ceni od najviše 98 dinara po litru - kaže za „Blic" Nebojša Lazarević, pomoćnik ministra trgovine.
Paralelno, ministarstvo trgovine će, prema rečima Lazarevića, u narednih sedam do deset dana prikupiti dokazne materijale protiv kartela proizvođača ulja, koje sumnjiče da su sporazumno ukinuli rabate i utvrdili višu cenu, a zatim ih dostaviti Komisiji za zaštitu konkurencije.
Ministarstvo trgovine prekjuče je podnelo zahtev Komisiji da pokrene postupak protiv „Vitala" iz Vrbasa, „Sunca" iz Sombora (zajednički vlasnik „Invej"), „Dijamanta" iz Zrenjanina i „Banata" iz Nove Crnje, zato što su u dva navrata - u junu i julu istovremeno ukinuli rabate trgovcima za po 11 odsto i sporazumno utvrdili cene svojih proizvoda. Time se cena ulja po litru popela nivo cena od juna prošle godine - 123,5 do 124,5 dinara. Ovo je ujedno i prvi put da je država podnela zahtev za vođenje postupka protiv kartelskog ponašanja na tržištu, ali i prvi slučaj kartela koji je dospeo pred Komisiju.
Po podnošenju zahteva Komisiji, Slobodan Milosavljević, ministar trgovine, pozvao je uljare da sami vrate cene na nivo od 98 dinara i najavio da će, ukoliko se to ne desi, čekati odluku Komisije, posle koje bi na tržištu ulja intervenisale Robne rezerve.
Međutim, ostaje da se vidi kada će postupak pred Komisijom biti pokrenut i završen. Dijana Marković-Bajalović, predsednica ove institucije, objašnjava za „Blic" da prema važećem zakonu Ministarstvo ima pravo da podnese inicijativu za pokretanje postupka, ali da dalji tok stvari zavisi od dokaza koje je ministarstvo priložilo uz prijavu.
- Komisija priložene dokaze tek treba da pregleda i utvrdi da li su dovoljni. Do tada ništa drugo ne mogu da kažem - kaže Marković-Bajalović.
U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije, međutim, upozoravaju da u slučaju uljara nije u pitanju kartelsko ponašanje već čist monopol.
- Naši uljari osim u zemlje bivše Jugoslavije, nigde više ne mogu da plasiraju svoje proizvode, i zbog toga ne pitaju za cenu da zadrže ovo tržište. Budući da iza njih stoje dva vlasnika, jasno je da je u pitanju čist monopol. Zbog toga se postupak protiv njih mora izgurati do kraja. Država ne sme da dozvoli da sve ostane na nivou pretnji, već da monopoliste najoštrije kazni. To treba da uradi i sa pekarima kojih u Srbiji ima oko 8.500, mlekarima, osiguravajućim društvima" - kaže za „Blic" Goran Papović, potpredsednik NOPS.
„Blic" je juče pozvao sve pomenute proizvođače ulja, kako bismo dobili njihov komentar na optužbe Ministarstva o kartelskom ponašanju, ali jedini koji je pristao da nam odgovori je Milovan Radić, direktor fabrike ulja „Banat" iz Nove Crnje.
- Nije tačno da je bilo ikakvih dogovora. Naprotiv, poslovanje uljara je prava tržišna utakmica. Mi smo mala fabrika koja proizvodi samo ulje i prinuđeni smo da pratimo poteze konkurencije. Nije tačno da smo istovremeno svi ukinuli rabate, jer mi smo ih mi ukinuli 15-16 dana posle drugih. Ukinuli smo samo takozvane akcijske rabate, dok su ostali konstanti rabati koji se kreću od sedam do 10 odsto - kaže Radić.
Razlog za vraćanje cena ulja na nivo iz juna prošle godine Radić objašnjava time što su domaći uljari suncokret lane plaćali 350 evra po toni, dok je suncokret u zemljama okruženja koštao 220 evra.
- Da bi platili suncokret, morali smo da uzmemo kredite sa krajnje nepovoljnim kamatama, za koje smo celu imovinu stavili pod hipoteku. Mislili smo da ćemo spasiti prodaju dajući veći rabat da bi došli do obrtnih sredstava, utrkivali smo se da dođemo do dinara kako nas banke ne bi blokirale i na kraju smo ostali bez obrtnih sredstava. Prostora za uštedu više nemamo, a tek trebamo da uđemo u novi otkup. Šta ćemo ponuditi seljaku ne znam jer para nemamo, a banke nam neće dati nove kredite - kaže Radić.
Zbog toga njegova kompanija neće smanjivati cene ulja kako je tražio ministar.
Ministar ne sme da se dodvorava potrošačima
Goran Papović, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, ističe da na tržištu Srbiji ne postoje ulja iz Francuske, Nemačke ili Holandije gde je ulje i inače mnogo jeftinije nego kod nas. „To pitanje treba postaviti Ministarstvu koje je podnelo zahtev protiv domaćih uljara. Sada ministar najavljuje intervenciju iz Robnih rezervi, ali ne pominje koje je ulje u pitanju i koliko ulja u rezervama ima. A možda je u pitanju ono isto ulje koje je za vreme mandata njegovog prethodnika u količini od 4.000 tona uvezeno zarad smirivanja tržišta, a koje je umesto od suncokreta pravljeno od uljane repice. Potrošačima ne treba dodvoravanje već konkretni potezi i odgovori", kaže Papović.
Milionske kazne
Kazne koje bi uljari mogli da plate ako se dokaže kartelsko udruživanje mere se stotinama miliona dinara. Po sadašnjem zakonu, one se kreću i do deset odsto godišnjeg prihoda. U tom slučaju, ukoliko ove godine ostvare isti prihod kao i prošle, maksimalna kazna koju bi platila fabrika „Sunce" bila bi čak 268.222.100 dinara, dok bi „Banat" platilo kaznu u iznosu od 195.404.500 dinara.
Šta je kartel, a šta monopol
KARTELI su oblik sporazumnog udruživanja istorodnih firmi konkurenata koje pravljenjem kartela postaju monopolisti. Veći profit ostvaruju diktiranjem uslova prodaje, monopolskim cenama i drugim pogodnostima, a ne smanjenjem troškova i racionalizacijom, kako to čine koncerni.
ČLANICE KARTELA su potpuno samostalne i nezavisne u svom poslovanju, ali su obavezne da poštuju odredbe sporazuma o kartelu za celo vreme postojanja kartela. Da bi mogao delovati u skladu sa ciljevima udruživanja, kartel mora da ima najveći udeo u proizvodnji, potrošnji, trgovini ili drugoj delatnosti ili grani u kojoj se osniva.
KARTELSKO UDRUŽIVANJE predstavlja kriminalno delo po većini antimonopolskih zakona u svetu.
MONOPOL je tržišno stanje u kojem se na strani ponude nalazi samo jedan prodavac koji je u mogućnosti da odlučujuće utiče na formiranje cena, a na strani potražnje nalazi se mnoštvo kupaca bez mogućnosti izbora drugog dobavljača i uticaja na cenu. Monopolistička pozicija na tržištu omogućava prodavcu da maksimizira profit proizvodeći onu količinu proizvoda i usluga za koju su marginalni troškovi jednaki marginalnom prihodu.
Priredio: D. Galić
Kako se kažnjava kartelsko ponašanje
- Prema važećem Zakonu o zaštiti konkurencije, Komisija za zaštitu konkurencije ne izriče kazne, već rešenje o postupku predaje Sudiji za prekršaje koji na osnovu priloženih dokaza donosi odluku o povredi konkurencije i izriče kaznu u visini od jedan do 10 odsto od godišnjeg prihoda firme koja se kažnjava.
- Po novom zakonu koji će stupiti na snagu 1. novembra, Komisija će biti ovlašćena za pokretanje i vođenje postupka, ali i za izricanje kazne u visini do 10 odsto od godišnjeg prihoda firme.
