Izvor: Blic, 06.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulični performans putujuće družine italijanskih umetnika
KRAGUJEVAC - Kragujevačni su poput stanovnika svetskih metropola, u kojima zabavljači gotovo na svakom koraku prolaznicima nude smeh i razonodu juče prisustvovali uličnom performansu. Pomalo čudna i vesela pozorišna trupa iz Bolonje pevala je i glumila u centru Kragujevca. Na repertoaru su bile arije, kancone, balade na srpskom jeziku, izvorne pesme. Družina koja nosi naziv „Zeroteatro" putuje od grada do grada, od države do države. Zarade, kažu, tek za hranu i benzin, ali su nasmejani >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i opušteni, kao da su najbogatiji ljudi na svetu.
Da su stranci, videlo se dok su iskusno obilazili Pešačku zonu i birali mesto za svoj nastup. Alesandro je obučen u zelene pantalone, crni frak i u ruci nosi polukružni crni koferčić, u koji će neki minut kasnije kapnuti i prve dinarske novčanice. Iz okoline je Rima. Već deset godina je u trupi, koja putuje po Bosni i Hercegovini, Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji, Grčkoj, Mađarskoj.
Omalena Analisa, sa belim šeširom, nataknutim preko duge kose, drži parče tepiha i sa koleginicom Luče Prola iz Torina, koju delegiraju da priča sa nama, odlučuje se za najprometnije mesto. Za nekoliko sekundi tepih je na trotoaru, kofer otvoren i ulični umetnici počinju sa pesmom i glumom.
- Već deset godina obilazimo gradove u mnogim zemljama Evrope i zabavljamo ljude. To je naš način života i mi ga volimo. Danas smo ovde, a sutra, ko zna. Već tri godine smo stacionirani u Sarajevu. Ali za ovu zimu tražimo novu bazu. Možda će to biti Srbija, ili Bugarska. Sada obilazimo istočnu Evropu i nadamo se da će naša vrsta umetnosti biti priznata. Dajemo šansu svakom prolazniku da učestvuje u našem performansu - kaže Luče.
Draž njihovog posla je i u tome što mnogo improvizuju, što se Kragujevčanima dopalo. Pogledali bi neku glumačku numeru, odslušali neku od prepoznatljivih melodija na italijanskom i ubacili novac u kofer. Starijem gospodinu se dopalo kako su na makedonskom pevali pesmu „Jovanke". On im šalje poljubac i odlazi.
- Kada sam na putu nedostaju mi majka i prijatelji u Italiji, ali već posle nekoliko dana, opet bih krenula. Ne možemo drugačije da živimo - dodaje Luče, koja osim engleskog dobro govori i francuski, pomalo srpski.
Potom se vraća u grupu i kragujevačkom Pešačkom zonom odjekuju „O sole mio", „La šate mi cantare", zatim jedna od ljubavnih Vlade Georgieva, a onda na red dolaze francuske šansone. Plešu sa prolaznicima, deca ih fotografišu.
Pola sata kasnije Alesandro zatvara polukružno koferče, uzimaju tepih i traže novo mesto na kome bi mogli da nastupaju. Prave još malo egzibicija i odlaze.
.jpg)
