Izvor: Press, 08.Jan.2014, 15:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulični heroji
Mnoga deca, što nemaju ambicije da kad porastu budu teroristi, zavuku se u kuću, ne smeju nos da promole kad neprijatelj zapuca. I tako ceo raspust muvaju se po kući, ako nisu otišla na Kop ili u neke toplije krajeve, a velika većina nije. Jer, to treba da se zasluži. Pametni znaju kako.
Avlijski psi se tresu i laju od straha kad klinja iz ulice demonstrira silu u tvom dvorištu. Zato, ako si dobar tolerisaćeš životinje po kući sve do u smiraj januara. S tim da ti spavaju „čelonogu“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << ili bar pored kreveta, sa jednom šapom u ruci. Zavisi od rase... Neki vole da se šćućure u ormaru, neki da se teše u kuhinji. Ali da ga namamiš na tešiteljsku kosku napolje, dok traje ofanziva, nema šanse. Ostaće bez koske. A mislio si, poginuo bi za nju...
Ko je mislio da spava popodne, ne može. U decembru i januaru se ne spava popodne, bože. Organizujte se tako da se naspavate noću. Ko je radio noćnu smenu taj nek nabavi ronilačke čepove za uši ili par miligrama roza tabletica ako misli da dremne. Ili pušku. Ili bejzbol palicu.
E sad, da treba da se održavaju poučna predavanja u školama, potkrepljena snimcima amputirane dečje šake posle konzumacije prazničnog naoružanja, treba. A da li bi imalo efekta na ove što se naoružavaju a ređe idu u školu, pa i ne bi. Kakva škola, kakva predavanja, kakva pouka? Samo se potresaju ovi što, em idu u školu, em gledaju poučna predavanja.
Da treba zakonom zabraniti prodaju deci ovih zimskih „igračaka“, treba, ali šta vredi kad ode neiživljeni tata bombaš pa mu kupi. Pa se onda i tata, nagledan ratnih filmova, pravi važan.
Česta pojava mangupluka su i – gastarbajterske petarde. U toj tamo Nemačkoj naši ulični heroji ne bi ovako drndali komšiluk. Zveknuli bi im tate po džepu, sve bi se pušilo. U normalnim zemljama i te kako kažnjavaju retarde što bacaju petarde gde im mesto i vreme nije. Zato valjda ovi jedva čekaju da dođu u otadžbinu gde sve može i ništa ne mora, a pare im nisu problem. E, to je onda život. Jupi!!
Srećna još jedna godina mrmota za raju, srećna i onima što za raju ne haju, a srećna i invalidima danas bez mozga, sutra bez oka.
