Izvor: RTS, 25.Maj.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulaganjem u navodnjavanje do većih prinosa
Srbija godinama ne ulaže u navodnjavanje, što je jedan od razloga umanjenih prinosa, ali i njihove visoke cene. Kanalska mreža sistema Dunav-Tisa-Dunav simbolično učestvuje u navodnjavanju vojvođanskih oranica. U okolini Vrbasa izgrađen je sistem za navodnjavanje 2.100 hektara zemljišta.
Srbija godinama ne ulaže u navodnjavanje, što je jedan od razloga umanjenih prinosa. Rod uglavnom zavisi od padavina. Kanalska mreža sistema Dunav-Tisa-Dunav simbolično učestvuje u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << navodnjavanju vojvođanskih oranica.
Sistemom za navodnjavanje pokriveno je oko 180 hiljada hektara, tako da u vreme suše usevi dobijaju veštačku kišu samo na trećini proizvodnih površina, a to su dva procenta obradivih površina.
Prema podacima "Vojvodina vode" u Novom Sadu od 75.000 hektara oranica pokrivenih sistemima za navodnjavanje, oprema radi tek na dvadesetak hiljada hektara. Ni mnogobrojni kanali ne mogu se koristiti za navodnjavanje jer u njima nema vode.
Posle pauze od dvadesetak godina u Vojvodini je u okolini Vrbasa izgrađen sistem za navodnjavanje 2.100 hektara. Nova crpna stanica daje vodu podzemnoj mreži od 32 kilometra cevi.
Za izgradnju sistema, koji je po hektaru koštao 2.500 evra, kompanija "Mirotin" i Poljoprivredno dobro "Sava Kovačević" u Vrbasu, pored sopstvenih sredstava koristili su i kredite Republičkog fonda za razvoj i Komercijalne banke.
"Pod novim sistemom za navodnjavanje proizvodimo najskuplje useve, semensku robu, imaćemo dve žetve godišnje. U sistem smo uložili 5,5 miliona evra i to moramo vratiti za četiri do pet godina", rekao je Đoko Vujičić sa PD "Sava Kovačević".
Suša poljoprivrednicima uzima deo dohotka, jer njihove njive ne dobijaju vodu kada je ona usevima najpotrebnija.
"Srbija godinama gubi, zato što nema navodnjavanja na onim površinama gde ih je jeftino i lako izgraditi, negde preko milijardu evra", smatra profesor Nebojša Momirović sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Bez velikih ulaganja moglo bi da se navodnjava i 800.000 hektara, bar tako kažu strucnjaci.
Primera radi, za korišćenje podzemnih voda za bušotinu i pumpu potrebno je utrošiti desetak hiljada eva. Zemljoradnici sami ne mogu da podnesu taj izdatak zato bi država morala da pomogne.
Odobrene prošlogodišnje subvencije za kupovinu sistema za navodnjavanje, poljoprivrednici i dan danas čekaju.
